У обраћању на пленарној седници јубиларног 20. заседања међународног дискусионог клуба „Валдај“ у Сочију, Путин је, између осталог, рекао да не разуме зашто је Србија мета Запада, истичући да је „српски народ могуће уништити, али га је немогуће потчинити".
„Путин се у континуитету среће са свим нашим лидерима у последњих четврт века, био је врло отворен да код њега долазе различити представници из Србије, да разговарају са њим. Учествовао је на скуповима где су били разни људи из Србије... Дакле, Путин разуме – ако не балканско питање, онда српско питање, свакако. Мислим да добро разуме да су Срби некада у историји имали проблем са својом елитом, али никада са својим колективним циљевима и колективним идентитетом“, каже Пророковић.
Проблеми са елитом су се дешавали због притиска Запада и тих, како је Достојевски писао, интрига, додао је он.
„Умели смо да залутамо у неке историјске ћорсокаке, али никако због народа него због елите и Путин је то поновио. Дакле, то се и у руском дискурсу провлачи још од 19.века, од Достојевског до данас. Зна и он да је овде подршка српског народа Русији преко 80 посто. То су истраживања јавног мнења која се цитирају и у научним радовима који се објављују на руском језику и у самој Русији. Није му то непознато. То што је рекао је једна лепа порука нама, али је и чињеница“, оцењује Пророковић.
Главне Путинове поруке
Коментаришући говор на „Валдају“ и главне поруке руског председника Пророковић оцењује да је „сам тон Путиновог обраћања био потпуно другачији од онога што смо слушали до сада“.
„До сада је Путин био некако помирљивији, више је говорио о економском аспекту, о економској сарадњи, више је полагао наде да (са Западом) може доћи до неког компромиса, до неког договора. Сада то уопште више не видим код њега“, рекао је Пророковић.
Увећан је руски војни буџет, уводи се „Сармат“, уводи се „Буревесник“ и то је озбиљна порука Бајдену, сматра Пророковић.
„За мене је нова ствар што Путин о Одеси говори као о руском граду, што указује на то да ће, вероватно, бити још територијалног ширења Русије у наредним месецима или годинама и да се руски циљеви у Украјини не своде на ове четири области. Друго, превелики значај је дао употреби неког новог наоружања у потенцијалним војним сукобима. Колико сам упознат, то до сад није радио. Више је говорио о наоружању, него о економској ситуацији у земљи, а до сада је то било обрнуто. Претпостављам да је то због тога што се очекује ескалација конфликта у наредној години, пошто се не очекује да дипломатија донесе неки резултат“, оцењује Пророковић.
На пленарној седници међународног дискусионог клуба „Валдај“ у Сочију, Путин је рекао да не разуме зашто је Србија мета Запада, истичући да је „српски народ могуће уништити, али га је немогуће потчинити"
© Sputnik / Сергей Гунеев
/ Трећа најважнија ствар о којој је руски председник говорио јесте стварање мултиполарног света, праведнијег и поштенијег.
„И трећа ствар су ове његове тезе, које су се могле чути не само од њега него и од других представника Руске Федерације током, рецимо, самита БРИКС-а, Г20 и билетералних састанака са Кином, а то је везано за међународни поредак. Дакле, формира се нови међународни поредак, тај нови међународни поредак делимично ће бити формиран на постојећем међународном праву које су утврдиле током свог постојања УН, али ће уважавати и неке нове реалности у међународним односима“, наводи Пророковић.
Повлачећи паралелу између скупа „Валдај“ у Сочију и Самита европске политичке заједнице у Гранади који су одржани истог дана, Пророковић оцењује да се „Путин бави узроцима глобалне кризе и тражи решења за ту глобалну кризу са партнерима у свету“, док се у Гранади „баве последицама“.
„Путин је понудио нека решења новог светског поретка, заснованог на међународном праву и заснованог на новим реалностима у међународним односима. Те нове реалности подразумевају прихватање Кине, Индије, Бразила и Јужне Африке као неизоставних актера који морају бити као такви признати у међународним односима. Говорио је о дедоларизацији глобалне економије, о спречавању пљачке ресурса незападних земаља из чега може да проистекне хиљаду и једна конкретна ствар“.
Путин је, истиче Пророковић, говорио о ономе од чега зависи „судбина света“ и изнео је „оштру критику на рачун Запада“.
„То је заправо порука да се Русија потпуно окренула овим незападним земљама. Дакле, јачање војне сарадње Русије са тим незападним земљама и ослањање тих незападних земаља на међународно право које ће креирати, између осталих и Русија, као и пружање политичке подршке тим незападним земљама“, додао је Пророковић.
Подсећајући да је на парламентарним изборима у Словачкој победио Роберт Фицо, Пророковић такође напомиње и да „све већи број политичара у Европи подржава Путина“.