Русији нису потребне територије, требају јој безбедносне гаранције

„Русија има довољно снаге и моћи да издржи у том сукобу колико год буде потребно. Ми сада видимо да ни у НАТО престоницама нема више толико ентузијазма за даље финансирање Украјине и њеног рата...“, додаје Билбија.

Билбија подсећа да је Путин уочи специјалне војне операције тражио за Русију и читаву Европу безбедносне гаранције, али их није добио. НАТО је наставио да се шири на Исток, док је Украјина званично исказала своје тежње да буде у чланству НАТО савеза.

У западној јавности се стално представља да наводно Путин жели још територија, да му је мало територија, али ако се реално погледа Русија је мирно допустила распад СССР.

„Могла је и тада... Тада је имала још више војске, имала је милионе војника и огромно наоружање целог Варшавског пакта у својим рукама. Могла је да направи како је хтела рат и да силом заправо заустави та отцепљења. Oна то није урадила верујући у добре односе са Западом, верујући да ће неки нови свет да наступи, свет мира и сарадње. То се није десило и онда је постало потпуно јасно да уколико Русија буде даље чекала да ће доћи у ситуацију да буде угрожена и ту долази она Путинова филозофија и Бизмаркова изјава коју он често цитира: ‘Нису битне намере, већ су битни потенцијали’. Уколико неко има потенцијал да уништи Русију, он не може да чека да ли ће они стварно имати ту намеру или неће“, каже Билбија.

Зато је, сматра Билбија, једино право решење било да Украјина остане неутрална земља у добрим, пријатељским и братским односима са Русијом.

„Из Русије је само тражено да одатле не извире никава претња, али је то одбијено са свих адреса. У западној јавности се стално шири прича да Русија из пуке халапљивости хоће да отме неку територију... Напротив, Русији апсолутно не требају нове територије, али и те како јој треба пуна безбедност за њене грађане. Ако погледамо шта је било деведесетих година када је Москва на све пристала и када су наизглед били идилични односи за Западом уследило је са Запада обилато финансирање тероризма на северном Кавказу, у Чеченији, али и у другим републикама. Дошло је до побуна, до подстицања сепаратизма, и онда се човек запита – зашто они насрћу на руски територијални интегритет?!“, подсећа Билбија.

Путин је у говору на валдајском форуму желео да покаже и тај степен лицемерја Запада, али и то да у Кремљу данас потпуно добро разумеју како функционише модел те западне политике у односима према Русији, да им се просто не може веровати и указује такође да веома слични механизам Запад данас примењује и према Србији, истиче Билбија.

Он подсећа на чињеницу да је 70 или 80 одсто данашње украјинске територије вековима било у саставу Русије, укључујући и Крим од кога је све и почело, који је око пола века формално био у саставу украјинске најпре совјетске републике, а онда и у саставу независне Украјине, али пре тога је 250 година био део Русије.

Када је он истргнут из састава Русије 1954. године није се Русија подигла да силом зауставља, зато што су веровали да људи живе у заједничкој држави и да Русима неће ништа фалити, али десило се то да је Крим био најмање развијен, јер се у њега није улагало пошто тамо живе Руси. Онда се прешло и на забрану руског језика и све су могуће забране применили како они не би могли да се осећају Русима и како би им се наметао неки други идентитет.

Билбија сматра да је, имајући све то у виду, украјински сукоб био неминован, а да може да се заврши само тако што ће доћи до договра између највећих центара светске моћи, пре свега Вашингтона, Москве па и Пекинга.

Међутим, како каже, Путин je више пута поновио да оно што је важило до јуче неће моћи да важи сутра, зато што су се околности промениле, али и зато што многе државе не желе више да буду део неоколонијалног система где се њихова национална богатства експлоатишу са стране, а при том се не чује њихов глас у светским форумима.

Билбија скреће пажњу да ни у НАТО престоницама нема више ентузијазма за даље финансирање Украјине и њеног рата, али да ће оно, ипак, бити настављено.

Притом, Европа је ушла у рецесију - скупа је енергија, губе конкурентност, док је Америка добија јер има јефтине енергенте. У таквим условима када падају економски показатељи и Путин је рекао да ће морати да бирају да ли ће да финансирају Украјину или ће даље да смањују пре свега социјални део својих буџета.

Како каже Билбија, Путин предвиђа да то за сада не мора да изазове неке велике потресе у Европи, али да ако би се то наставило у дужем периоду да ће то свакако довести до политичких промена.

„Не треба заборавити – све док има раста, док се плате повећавају и политичари могу да уживају поверење и популарност у свом народу. Чим почне пад, поскупљења, да се губе радна места, а то већ постаје прилично масовно – тог тренутка ће људи у тим земљама рећи – ово није нормално, дај да видимо нешто да мењамо, ја хоћу нормално да живим, да радим и зарађујем, а не да финансирам неке ратове ко зна где...“.

У Европи такође указују на корупцију у Кијеву - дају паре а нема резултата у њиховој контраофанзиви.

„Видимо да украјински функционери имају јако лепе виле и куће на разним егзотичним дестинацијама, далеко од Украјине и њима је фино, они ће само да седну у авион и да оду и оставиће своје људе у патњи, унесрећене. А то исто, на неки начин, важи и за Европу. Политичке гарнитуре ће да се промене, доћи ће неке нове снаге, а ови садашњи европски лидери који су све ово водили отићи ће у политичке пензије да уживају у својим привилегијама и у ономе што су стекли. Такав је, нажалост, свет у којем данас живимо и зато Путин, као лидер једне велике моћне светске државе, како је сам рекао државе цивилизације, нема право тако неодговорно да се понаша. Он не може да каже: `Мени се сад завршава мандат, ја идем у пензију и баш ме брига`, зато што будућност Русије директно зависи од тога на који ће се начин све ово окончати...“, каже Билбија.

У овом тренутку Русија је монолитнија него икад и има велику шансу да исправи и неке друге проблеме и неправде које су се дешавале протеклих деценија.

„Али, оно што морамо да констатујемо јесте да је највећа жртва свега овога украјински народ који је неко намерно гурнуо у ватру да изгине огроман број људи. Биће јако тешко да се зацеле те ране и да Украјина настави да живи нормално, али то ће бити немогуће уколико не буде у добрим односима са Русијом. Једино уз помоћ Русије то може да се оствари и то видимо на примеру градова попут Мариупоља, који је личио на Хирошиму а који је Русија фантастично обновила. Оно што је најважније је да два народа и две државе некако стану заједно, а где ће стати Путин? Стаће тамо где мора и боље би било да то схвате и Украјинци и да не дозволе да он стане тамо негде где они не би волели, него да стане ако је могуће одмах и уз компромисно решење“, каже Билбија.

Потпуно је јасно да је руски народ одлучан, а Путин више од свих да настави са том операцијом све док територија Украјине не буде у потпуности демилитаризована, како одатле за Русију више не би долазила никаква претња, истиче Билбија.

На питање где ће се зауставити САД и НАТО, Билбија каже да то у великој мери зависи од политичке ситуације и резултата председничких избора у Сједињеним Државама.

Пут ка стабилности и већој сигурности за све људе на планети био би, пре свега, да се Вашингтон и Москва коначно договоре око неких стратешких, најважнијих питања, а онда полако да се решавају и сва остала питања.

„Све мора да води кроз изградњу једне нове архитектуре безбедности, пре свега у Европи, али и у читавом свету. Да се УН и Савету безбедности врати моћ и утицај и да се сва питања решавају на дипломатски начин, на формумима, а не тенковима, авионима, на ратиштима у свету, а поготово не у Европи, јер сви велики сукоби су почињали у Европи и што је најопасније сви су се водили ту где се воде и данас - на територији Украјине и на Балкану. Увек су ти сукоби и почињали тако што је претња Русији долазила са Запада преко територије Белорусије и Украјине и нико није глуп да то не примети. Мислим да је неопходно и једино што је могуће да се проба да се то спречи јесте да се договоре Русија и Америка“, закључио је Билбија.