Привремена мера НБС која је ступила 1. октобра на снагу предвиђа да ће грађани Србије који отплаћују стамбене кредите по променљивим каматним стопама од сада месечне рате плаћати од 10 до 25 одсто мање.
Ова одлука се односи на све који су кредите узели до половине 2022. године, ограничава висину максималне каматне стопе на 4,8 одсто и трајаће 15 месеци.
Највише добијају корисници стамбених кредита
Одредбом НБС највише добијају корисници стамбених кредита, пре свега они који су их узели до средине 2022. године, будући да су њима рате драстично повећане.
Професор Међународних финансија на Београдској банкарској академији Зоран Грубишић објашњава да ће помоћ коју ће корисници стамбених кредита добити значајно финансијски растеретити све грађане обухваћене овом одлуком, али да то не значи да ће по истеку датих 15 месеци каматне стопе пасти. Напротив, постоји могућност и повећања.
Питање је само да ли ће се каматна стопа повећати, или ће остати иста. Нема још преокрета у смислу снижавања. То се нигде не дешава, ни у Америци, ни у Европској централној банци, ни код нас, али ова одлука НБС јесте нешто што ће олакшати функционисање многим породицама које су у стамбеним кредитима, будући да ће им рате одмах пасти. До сада су рате за кредит само расле за тих, кумулативно, сто, сто педесет, двеста евра, а сада ће се оне вратити на онај ниво на којем су биле пре, објашњава Грубишић за Спутњик.
Свака помоћ је добродошла
Грубишић говори да је еурибор, односно просечна каматна стопа по којој група изабраних европских банака међусобно позајмљује новац, у току 2022. године био на рекордно ниском нивоу, у неким тренуцима чак залазећи у минус, након чега је нагло скочио за чак четири процентна поена. Када каматна стопа, објашњава даље Грубишић, порасте за 4 процентна поена, поготово на великом износу какав је стамбени кредит, а још и на дугом року отплате, то ствара ефекат на рати у износу од пар стотина евра.
Јелена Павловић, адвокат и стручњак за стамбене кредите, такође сматра да ће ова мера донети финансијско олакшање свим корисницима кредита, а разлог за њено доношење види у томе што је банкарски сектор остварио непредвиђено значајне приходе на повећању еурибора, без икаквог економског оправдања. Пословање самих банака, каже Павловићева, неће бити превише погођено мером НБС.
Ово што ће сад бити мера и умањење које ће бити приход за банке не представља ни 10 одсто онога што су оне повећале у својим профитима због скока еурибора, објашњава Јелена Павловић за Спутњик.
Са друге стране, Дејан Гавриловић из удружења Ефектива не одбацује могућност снижења финансијских ценовника након истека рока од 15 месеци и верује да постоји простор да се каматне стопе у Србији прилагоде онима из земаља региона. Он напомиње да је највећи број управо оних грађана са кредитима променљивих каматних стопа, те да ће одлука НБС помоћи многима.
Ипак, о томе у којем ће се правцу кретати каматне стопе након истека предвиђеног рока од годину дана и његовом евентуалном продужењу, може се само спекулисати.