„Човек је возио преко ограничења, ту је 50, био је мрак. Он је старији човек, има преко седамдесет година, одбацио ју је 30 метара, два метра у вис. Имала је напуклу лобању, отеклине мозга, толико велике да су већ прве вечери, кад су је довели у Хитну помоћ, рекли да има врло мале шансе“, прича за Спутњик Николинина мајка Вера Јанковић.
У тренутку пријема у болницу девојчица је била у коми, али се стање у наредних 24 сата додатно погоршало, снимци су показали да је доживела мождану смрт. Чекало се, да њено мало срце престане да куца. Куцало је још 25 дана.
Сваке године у саобраћајним несрећама у Србији погине у просеку дванаесторо деце до 14 година, а повређено буде око 140 младих до 30 година. Фактор ризика, који се рачуна као просек на милион деце, у Србији је 12 док је у осталим земљама у Европи 6.8, што нас сврстава у најнебезбедније земље. Ти подаци су језиви.
Црни низ покренуо родитеље
После Николинине смрти, десио се црни низ, у наредних месец дана погинуло је још троје деце, два дана касније ударена је девојчица у Новом Пазару, Мелиса Зећовић, преминула је на лицу места. Десетак дана касније, такође као пешак, ударен је Максим Вујић у Обреновцу, живео је неколико дана. После његове смрти у Сомбору, пред кућним прагом, погинуо је Давид Мормер...
Фрапирана чињеницом да човек који је прегазио њено дете није у притвору, Јанковићева је контактирала остале родитеље. На социјалним мрежама су им се јавили и остали, 50 породица завијених у црно. Суђење и казна, неће им вратити децу, али су улазећи у проблематику третирања деце у саобраћају и проучавајући казне, схватили да је у Србији јако пуно људи који носе своју бол, али и трпе због неправде. Формирали су Удружење родитеља страдале деце у саобраћају.
Родитељи су у Београду одржали протест, али је остао у сенци стравичног догађаја у Рибникару
© Фото : Спутњику уступила Вера Јанковић
Затворске казне минималне
За смртни исход из нехата запрећене су казне од једне до 8 година затвора, а за смртни исход услед дејства алкохола, опијата, насилничке вожње и на пешачком прелазу, запрећене казне су од две до 12 година. Међутим, у пракси казне су дословно минималне, једна година ако је погинула пунолетна особа, а две до три ако је у питању дете. То нису ни пуне две године затвора, објашњава Јанковићева.
„Они су у затвору отвореног типа, само радним данима, сваког викенда, петком у два поподне излазе, понедељком се враћају назад у затвор. После две трећине казне, као за било које кривично дело, имају условни отпуст, што практично значи да ако неког осудите на две године затвора за смрт детета, као у случају човека који је ударио Мелису Зећовић, добио је минималну казну од две године. Он ће провести у затвору 450 дана“, каже и додаје да оптужени има и годишњи одмор од 30 дана, сваке године.
Држава обећала измене закона
Удружење се обратило и саобраћајним стручњацима, припремили су измене Кривичног законика и Закона о безбедности у саобраћају. Предлози су послати надлежним министарствима. Иако Министарство за бригу о породици не одлучује о изменама, примила их је министарка Дарија Кисић Тепавчевић и редом звала остале министре. Видели су се са свима, чак и са републичком јавном тужитељком Загорком Доловац. Разговарали су и са председником републике Александром Вучићем, на састанку са свим ресорним министрима.
„Тада нам је потврђено да ће до измена Кривичног закона доћи сигурно. Да ће у септембру бити јавна расправа и да ће бити померене минималне границе, од 1 – 8 година затвора да ће бити померена да минимална буде 2 или 3 године, од 2 до 12 да буде померена на 4 до 15 година. Покушали смо да преговарамо и о осталим захтевима, изменама Закона о безбедности саобраћаја, међутим, речено је да се око тога видимо у августу, али до тог састанка још није дошло“.
Безбедност деце најважнија тема
Уз сво разумевање за тренутну политичку ситуацију у држави, родитељи погинуле деце сматрају да је ово једна од најважнијих тема. Поступци понекад трају и пет, па чак и осам година, бахати возачи и даље возе, родитељи их виђају свакодневно, не могу да схвате да и даље имају возачку дозволу.
„Већина деце погине враћајући се из школе, удари их неко ко живи на 200, 300, метара од њих. Прилично је тешко да редовно виђате особу која вам је усмртила дете. И то траје годинама. Иако су подигнуте оптужнице, разумемо да у предистражном поступку не могу да одузму дозволу, али људи који изгубе дете доживе то као провокацију, кад на рочиште дође колима којима је усмртио дете. Истим тим колима!“.
Јанковићева додаје још један занимљив, стравичан образац, са којим су упознати скоро сви који су изгубили децу у саобраћају. Починиоци не прилазе повређеном детету, без обзира колико има година, они не зову Хитну помоћ, не зову полицију и често се изјашњавају да нису криви.
Родитељи траже правду за Николину, али и још 50 деце која су погинула у саобраћају
© Фото : Спутњику уступила Вера Јанковић
Јанковићи чекају судски епилог
Случај њене ћерке Катарине још није добио судски епилог, несрећа се догодила 7. децембра прошле године, кривични поступак још траје.
„Остало је још сведочење саобраћајног вештака. То је кључни доказ у коме се даје налаз и мишљење ко је допринео незгоди, а у том вештачењу је написано да су апсолутно сви пропусти на страни возача. Случај је чист, зато што постоје очевици, снимци, то је булевар који повезује велики тржни центар, камере су све снимиле“.
Закон каже, ако је на пешачком прелазу дете до 14 година, то је категорија деце у саобраћају, возач је обавезан да се заустави. Морао је да стане и да је у питању била одрасла особа, јер је намера да пређе била очигледна, Катарина је претходно била и на пешачком острву.
Родитељи верују да ће оштрија казнена политика довести до смањења погинуле деце и одраслих. То тврде на основу резултата које је дала у Холандији, Великој Британији и скандинавским земљама. Оштре казне број погинулих пешака, бициклиста и моториста свеле су на једног или двоје људи годишње.