Американци се нису либили да минирају све што је деловало као пут ка разрешењу и смиривању блискоисточног бурета барута, истиче уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић уз опаску да у сукобу обично паликућа бар привремено буде ефикаснији – „а овде је јасно ко је паликућа“.
Американци знали а ћутали?
Професор геополитике др Срђан Перишић слаже се с овом оценом, а поткрепљује је питањем зашто америчке обавештајне службе, које су вероватно располагале информацијама о томе да Хамас спрема напад на Израел широких размера, није о томе обавестио израелске власти. Убеђен је, каже, да су Американци знали за то а ћутали, а разлог види у њиховој намери да касније за умешаност оптуже Русију или Иран, али и зато што је на челу Израела премијер Бењамин Нетанијаху који није превише омиљен у Вашингтону.
„Нетанијахуа не воли ни дубока држава, а ни Џорџ Сорош, он је против свих њих. С друге стране, он има контакте са Русијом иако није њен савезник. Самим тим је трн у оку Вашингтону“, образлаже свој став Перишић.
Објашњавајући зашто нема дилему да су Американци имали информације о намерама Хамаса, он подсећа да су тај покрет заправо и створили Американци 1987. због чега је уверен да и у њему даље имају своје људе.
„Шеик Ахмед Јасин који је формирао Хамас, или у преводу Исламски покрет отпора, имао је и претходну организацију формирану 1978. Идеја формирања Хамаса припада Вашингтону, реализацију је осмислио Мосад 80-их година, а паре за то дала Саудијска Арабија. Хамас као терористичка организација требало је да се супротстави осталим Палестинцима, тј. Јасеру Арафату који је имао свој Фатах и ПЛО који су живеле од помоћи СССР. САД су створиле Хамас да би се супроставиле Фатаху, па су чак 1988. израелски Мосад и ЦИА извлачили хамасовце из Газе да ратују против СССР у Авганистану“, наводи професор.
Како додаје, све исламске терористичке организације су створене од стране западних обавештајних служби: и Ал Каида, и Исламска држава, и Нусра фронт, па и Хамас: „Друга је ствар што се Хамас сад можда отргао контроли али и даље верујем да ЦИА има своје људе који их информишу.“
Творевина се често отме творцу
Творевина се често отме творцу, посебно политичке творевине, надовезује се Ђорђе Вукадиновић, који ипак није сигуран да су у овом случају Американци знали шта спрема Хамас:
„То у доста озбиљном светлу представља хамасовце, ако су заиста успели да сакрију тако важну и велику операцију, од израелске службе сигурно, али да ли и од Американаца не знам.“
Чињеница је, ипак, како каже, да Американцима може да одговара овај развој догађаја јер сад Израел који је био релативно неутралан у руско-украјинском сукобу и покушавао да балансира, постаје жесток, што тешко могу да гледају равнодушно Иран, Сирија...
„Као у шаху, у два три корака може доћи до озбиљне ескалације. А нема снаге која би то зауставила. Јер нема биполарног света. Имаш хегемона који више није тако моћан и зато су све опције отворене, нарочито ове најтрагичније“, упозорава Вукадиновић.
Палестинцима седам деценија не дају обећано
У осврту на нагомилано незадовољство Палестинаца, Перишић истиче да они седам деценија не добијају обећано, а то је палестинска држава.
„Било је много резолуција УН које су се кретале у том правцу, али где су данас Палестинци? Седам деценија живе у избеглички камповима,“ каже професор и додаје да 50 година од Јомкипурског или Рамазанског, Октобарског рата, више од два милиона Палестинаца живе у појасу Газе без питке воде, а Западна обала је под окупацијом Израела.
Очито је, по њему, да Палестинци више не желе да живе таквим животом, не мире се с таквом ситуацијом: нису се ни досад мирили али је међународни поредак то решавао неким договором али без коначног договора за Палеситнце да добију државу.
„Сада више нема договора. Октобарски рат пре 50 година завршио се тако што су сели и договорили се Совјети и САД. Да ли има сад у овом односу снага у свету две снаге које могу да зауставе рат? Па те две стране су у рату на подручју бивше Украјине“, примећује наш саговорник.
Вукадиновић констатује да је један од мотива за напад Хамаса на Израел могао бити да се осујети успостављање односа између Израела и Саудијске Арабије. Он подсећа да је из арапског света први покушај нормализације односа са Израелом пре више деценија направио Египат.
„Трамп је пре пар година направио озбиљан помак, пре кампање за реизбор направио је неколико споразума Израела и мањих али важних заливскихг држава – Емирати, Бахреин, а као круна тога требало је да дође нормализација односа са Саудијском Арабијом и на томе се радило. Не верујем да је то главни окидач, али можда је утицало на тајминг“, објашњава новинар.
Семе зла дубоко посејано
Ипак, како каже, главни узрок је што је семе зла међу Израелцима и Палестинцима посејано јако дубоко и тешко га је контролисати.
На питање, ко може да посредује у враћању ситуације у мирнодопске оквире, саговорници Спутњика немају дилеме да је то Русија.
„Проблем је са Палестинцима што Фатах нема више ауторитет, него га преузима Хамас. Москва може да делује на Западној обали на Фатах јер има традиционалне односе још од Јасера Арафата. Русија може на том стратешком нивоу да спречи Израел да не крене у геноцид над Палестинцима. Она има те полуге. Али с друге стране и САД имају веште полуге да гурају Израел у тај Армагедон“, упозорава Перишић.
Вукадиновић наглашава да је Русија у својим саопштењима, као и Кина, поред позивања на мир отишла и корак даље подсетивши на резолуције УН о формирању палестинске државе.
„Могу у Вашингтону због тога да шкргућу зубима, али Москва принципијелним ставом придобија најшири део арапског света за себе. У овом тренутку то је страховит пропагандни и политички ударац Америци у арапском свету“, уверен је Вукадиновић.