„Суверена имовина Русије која је у нашој надлежности остаће замрзнута све док Русија не плати штету коју је причинила Украјини“, наводи се у саопштењу.
Такође су обећали да ће наставити са доношењем заједничких мера како би задовољили финансијске потребе Кијева и 2024. године.
Позив Русији да обнови прехрамбени споразум
Министри финансија и шефови централних банака земаља Г7 такође су позвали Русију да обнови прехрамбени споразум.
„Позивамо Русију да брзо обнови црноморску прехрамбену иницијативу како би се побољшало снабдевање на глобалном тржишту и смањила волатилност цена хране“, прецизирано је у саопштењу.
Претходно је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио да обустава прехрамбеног споразума није имала никаквог утицаја на прехрамбену безбедност земаља у развоју.
Прехрамбени споразум
Прехрамбени споразум престао је да важи 18. јула, а Русија је обавестила Турску, Украјину и Уједињене нације да се противи његовом продужавању. Председник Русије Владимир Путин је раније рекао да услови споразума који се тичу Русије нису испуњени, без обзира на напоре УН, јер западне земље нису планирале да испуне своја обећања.
Након прекида функционисања црноморске житне иницијативе и прекида морског хуманитарног коридора, сви бродови који плове у акваторији Црног мора ка украјинским лукама, од поноћи 20. јула третирају се као потенцијални превозници војног терета, саопштило је Министарство одбране Русије.
Црноморску иницијативу потписали су 22. јула прошле године представници Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација у Истанбулу, а њом је предвиђен извоз украјинског жита, хране и ђубрива Црним морем из три луке, укључујући одесу. Усаглашавањем пловидбе бродова бави се Заједнички координациони центар у Истанбулу. Председник Русије Владимир Путин је прошлог септембра указао на то да Запад извози већи део украјинског жита у своје државе, уместо у афричке земље, којима је оно неопходно.
Замрзавање руске имовине у САД и Европи
Након почетка специјалне војне операције Русије у Украјини Европска унија и земље Г7 замрзле су готово половину руских девизних резерви у вредности од око 300 милијарди евра. Око 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијског Еуроклира, једног од највећих у свету рачуноводствен-клириншких система.
Лидери ЕУ су октобра прошле године наложили су Европској комисији да припреми предлоге за коришћење замрзнуте руске имовине за финансирање обнове Украјине, иако ЕК до сада није изнела такав предлог. Кремљ је саопштио да би доношење оваквих одлука било још један корак у кршењу свих правила и норми међународног права.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен обећала је раније да ће представити легалан начин коришћења ове имовине у корист Украјине. Али њена изјава изазвала је забринутост међу званичницима блока и дипломатама, укључених у вишемесечне расправе о овој идеји.