Научници су направили 69 генетских модификација како би зауставили одбацивање бубрега и продужили преживљавање. Ово је укључивало елиминацију вируса свиња и уклањање гена тако да они не кодирају антигене које људски имуни систем напада, проузрокујући одбацивање органа.
Друге модификације су циљале на ген свињског ендогеног ретровируса, за који истраживања сугеришу да би могао да инфицира људске ћелије. Људски гени додати свињама такође су помогли да се продужи опстанак бубрега.
У случајевима када је додато седам људских гена, стопа преживљавања се повећала седам пута, тврде научници са Харвардске медицинске школе и биотехнолошке компаније „еЏенезис“.
Просечно преживљавање било је 176 дана, а један мајмун је преживео 758 дана. Извршни директор „еЏенезиса“ Мајкл Кертис рекао је да је то „изванредна прекретница“ која доводи тестирање генетски модификованих бубрега свиња на људе један корак ближе.
Додао је да то „утире пут ка бољим исходима за безбројне појединце којима је потребна трансплантација органа за спасавање живота“ пише „Скај њуз“.
Професор Тацуо Каваи са Харвардске медицинске школе најавио је да ће резултати код људи вероватно бити још повољнији него код мајмуна.
Свиње су најпогоднији донатори због фактора као што су њихова величина и сличности са људским органима, али заустављање одбацивања трансплантата представљало је изазов деценијама. Међутим, недавни рад на уређивању гена и техникама за сузбијање имуног система је охрабрујући.
Двоје људи имало је свињско срце: прва особа је умрла два месеца након операције 2022. године, док је друга добила нови орган прошлог месеца. Медицински центар Универзитета Мериленд, који је обавио обе операције, саопштио је да мушкарац „наставља да се опоравља и да је започео физикалну терапију“.