https://sputnikportal.rs/20231012/majmun-je-vise-od-dve-godine-ziveo-sa-svinjskim-bubregom-koliko-ce-moci-ljudi-1162325781.html
Мајмун је више од две године живео са свињским бубрегом, колико ће моћи људи
Мајмун је више од две године живео са свињским бубрегом, колико ће моћи људи
Sputnik Србија
Мајмун је преживео више од две године са свињским бубрегом, а стручњаци кажу да ови „изванредни” резултати дају наду за коришћење свињског бубрега код људи... 12.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-12T22:42+0200
2023-10-12T22:42+0200
2023-10-12T22:42+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
медицина
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0c/1162325945_0:123:2401:1473_1920x0_80_0_0_cc2dc7416a4fa23a97c311f02904255d.jpg
Научници су направили 69 генетских модификација како би зауставили одбацивање бубрега и продужили преживљавање. Ово је укључивало елиминацију вируса свиња и уклањање гена тако да они не кодирају антигене које људски имуни систем напада, проузрокујући одбацивање органа.Друге модификације су циљале на ген свињског ендогеног ретровируса, за који истраживања сугеришу да би могао да инфицира људске ћелије. Људски гени додати свињама такође су помогли да се продужи опстанак бубрега.У случајевима када је додато седам људских гена, стопа преживљавања се повећала седам пута, тврде научници са Харвардске медицинске школе и биотехнолошке компаније „еЏенезис“.Додао је да то „утире пут ка бољим исходима за безбројне појединце којима је потребна трансплантација органа за спасавање живота“ пише „Скај њуз“.Професор Тацуо Каваи са Харвардске медицинске школе најавио је да ће резултати код људи вероватно бити још повољнији него код мајмуна.Свиње су најпогоднији донатори због фактора као што су њихова величина и сличности са људским органима, али заустављање одбацивања трансплантата представљало је изазов деценијама. Међутим, недавни рад на уређивању гена и техникама за сузбијање имуног система је охрабрујући.Двоје људи имало је свињско срце: прва особа је умрла два месеца након операције 2022. године, док је друга добила нови орган прошлог месеца. Медицински центар Универзитета Мериленд, који је обавио обе операције, саопштио је да мушкарац „наставља да се опоравља и да је започео физикалну терапију“.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, медицина, изуми и открића
наука и технологија, друштво, медицина, изуми и открића
Мајмун је више од две године живео са свињским бубрегом, колико ће моћи људи
Мајмун је преживео више од две године са свињским бубрегом, а стручњаци кажу да ови „изванредни” резултати дају наду за коришћење свињског бубрега код људи. Двадесет и један мајмун макаки добио је органе од генетски модификованих минијатурних свиња са Јукатана.
Научници су направили 69 генетских модификација како би зауставили одбацивање бубрега и продужили преживљавање. Ово је укључивало елиминацију вируса свиња и уклањање гена тако да они не кодирају антигене које људски имуни систем напада, проузрокујући одбацивање органа.
Друге модификације су циљале на ген свињског ендогеног ретровируса, за који истраживања сугеришу да би могао да инфицира људске ћелије. Људски гени додати свињама такође су помогли да се продужи опстанак бубрега.
У случајевима када је додато седам људских гена, стопа преживљавања се повећала седам пута, тврде научници са Харвардске медицинске школе и биотехнолошке компаније „еЏенезис“.
Просечно преживљавање било је 176 дана, а један мајмун је преживео 758 дана. Извршни директор „еЏенезиса“ Мајкл Кертис рекао је да је то „изванредна прекретница“ која доводи тестирање генетски модификованих бубрега свиња на људе један корак ближе.
Додао је да то „утире пут ка бољим исходима за безбројне појединце којима је потребна трансплантација органа за спасавање живота“
пише „Скај њуз“.
Професор Тацуо Каваи са Харвардске медицинске школе најавио је да ће резултати код људи вероватно бити још повољнији него код мајмуна.
Свиње су најпогоднији донатори због фактора као што су њихова величина и сличности са људским органима, али заустављање одбацивања трансплантата представљало је изазов деценијама. Међутим, недавни рад на уређивању гена и техникама за сузбијање имуног система је охрабрујући.
Двоје људи имало је свињско срце: прва особа је умрла два месеца након операције 2022. године, док је друга добила нови орган прошлог месеца. Медицински центар Универзитета Мериленд, који је обавио обе операције, саопштио је да мушкарац „наставља да се опоравља и да је започео физикалну терапију“.
