Кроз све ратове манипулација јавним мнењем је уобичајена појава – само се околности мењају, каже редитељ и теоретичар медија Станко Црнобрња. Међутим вест о четрдесет обезглављених беба, коју су испрва лансирали израелски медији, а наставила да је експлоатише израелска дипломатија, муњевито је повучена јер је схваћено да су они који су је објавили предубоко загазили.
Да су наставили да инсистирају на тој вести, свака слична вест, све да је и тачна, била би постављена под знак питања.
„То је тај двосекли мач пропаганде и лажних вести. Јер ви никада нисте сигурни колику дубоку контрареакцију ћете изазвати ако баратате лажима. Тако да та реакција може да побуди контраемоцију великог броја људи која вам уопште не иде у прилог. Направили сте више штете него користи ако и даље стојите иза тога да је то тачна вест“, истиче Црнобрња.
Истина је прва која страда у рату
Вест да су милитанти Хамаса у кибуцу Кфар Аза, који се налази у близини израелске границе са појасом Газе, наводно масакрирали четрдесет беба, од којих су некима одсекли главе, изазвала је згражавање широм света
Вест је коментарисао и смерички председник, а репортер Си Ен Ен-а, Ник Робертсон известио je , позивајући се на израелске војне изворе, да Хамас врши погубљења „у стилу Даеша, одсецајући главе људима“. Међутим, испоставило се да је извор ове дезинформације израелски војник Давид Бен Цион, познати екстремиста који се својевремено залагао да се један од палестинских градова на Западној обали „збрише са лица земље“.
Према Црнобрњиним речима, ова вест има свој одраз у лажној вести да војници Садама Хусеина у Кувајту вадили бебе из инкубатора и бацали их кроз прозоре болнице. И та је вест била објављена у свим светским медијима, да би на крају била оповргнута. Ради се о бруталном покушају манипулације јавним мнењем.
„У свим ратним сукобима прво страда истина и креће сурова пропаганда гебелсовског типа. Значи, сва та пропаганда и све лажне вести заснивају се на Гебелсовој доктрини, који је поставио тезу о хиљаду пута поновљеној лажи која на крају постаје истина. И то ћете у овом рату видети хиљаду пута. И ко је спретнији и вештији у лажима и производњи лажних вести, тај се нада да ће његова „истина“ да победи“, објашњава он.
А шта је права истина, дужност је правог журнализма да открије, додаје наш саговорник. Међутим, то им је још од Вијетнамског рата онемогућено, без обзира што, убеђен је он, на терену има много правих новинара.
„Према томе, све што се чује из ратне зоне, треба дебело да се провери пре него што се прихвати. Буквално све. И једна, и друга страна морају да се прихвате ако, као медиј, желите да вест пренесете даље, али ни једног тренутка не смете да је одмах прихватите и да је реемитујете, јер онда сте ви у прекршају новинарске етике и професионализма“, констатује Црнобрња.
Од Вијетнамског рата постоји процедура како се лансира лажна вест, ког емотивног степена треба да буде, а вест о четрдесет обезглављених беба је највиши степен.
„То нико, ни на једној тачки планете не може да остане равнодушан. Према томе, они су одмах кренули са ринглом на петици. Сад, ми смо већ толико искусни, кроз толике ратове, да се не упецамо на прву лопту, јер ова вест је толико екстремна, да је просто невероватна“, истиче Црнобрња.
Српске бебе не интересују западне медије
Ипак, било је ситуација када су бебе заиста биле угрожене – сетимо се само дванаест беба, које су преминуле зато што у бањалучкој болници 1992. није било кисеоника услед блокаде и санкција Запада. Нико није реаговао, упркос бројним апелима, да се бебе спасу. И данас, болница у Косовској Митровици нема довољно вакцина за тек рођене бебе. Ни 1992, нити данас, те вести не можете наћи на мејнстрим медијима.
Постоји медијски систем који неке вести прихвата или их не прихвата. Тај систем вести о бебама у Косовској Митровици не прихвата и не објављује их, што је, каже Црнобрња такође позната пракса – ради се о цензури и одбијању да се неке вести објаве зато што су ти медији на другој страни.
„Они и даље виде ову територију као низ сукобљених страна и заузели су једну од њих. Они само тако препознају међународну политику, да постоје сукобљене стране, од којих је једна добра, а друга лоша. То је та црно-бела политика, која постоји вековима, којој је претио опасност да се мало смири када се појавио покрет несврстаних. Суштински, и даље постоји та доктрина да морамо да имамо непријатеља да бисмо могли да функционишемо“, каже Црнобрња.
Већ тридесет година знамо да западни медији неће да објаве вест о реалној угрожености српских беба јер би на тај начин нарушили црно-белу слику света. Да објаве такву вест, црно-бели свет морао би да добије и неку нијансу, а то њима, додаје наш саговорник, није у интересу.
Западни медији нису на прави начин извештавали ни о проблему са таблицама, ни о блокади уласка српске робе на КиМ, нити о догађајима у Бањској… Све се објављује по, како Црнобрња каже, по једној линији и иде својим током, закључује Црнобрња.