Како наводе француски и британски научници у студији објављеној у часопису „Еј-Си-Ес Пабликејшнс“, њихова анализа микро узорка основног слоја боје открила је јединствену мешавину високо сапонификованих уља (уља у комбинацији са базама) и високог удела олова и бели оловни пигмент коме недостаје церусит.
Поред тога, открили су ретко једињење звано плумбонакрит, једињење које је стабилно само у алкалном окружењу првог слоја боје. Научници истичу да је ово потврда да је Да Винчи користио прах оловног оксида за згушњавање и сушење боје.
Истичу да је ретко једињење основног слоја било другачије у рецептури уљане боје, што указује на то да је Да Винчи намеравао да припреми густу боју за покривање дрвене плоче на којој је била насликана Мона Лиза.
Али то није једино откриће које је изненадило научнике и историчаре уметности. Поред плумонакрита, откривено је и једињење шанонит, што је први такав случај у историјској слици. Иако је и сам Да Винчи у својим белешкама помињао своје рецепте за боје, оне нису биле прецизне нити су откриле која једињења је користио приликом мешања боја.
Како истичу у студији, ова открића су пружила драгоцене нове увиде у сликарске методе и материјале Леонарда да Винчија.