Сарајево спремно за коначну пресуду Босни и Херцеговини – ојачаће само Српска
Политичко Сарајево није свесно да суђење Милораду Додику није суђење њему лично или Републици Српској. Уколико БиХ, под утицајем неименованог странца, који се лажно представља, осуди легално и демократски изабраног председника Републике Српске, ради се о пресуди БиХ.
SputnikОвако саветник председника Републике Српске др Огњен Тадић, коментарише данашње изјашњавање о кривици председника Републике Српске Милорада Додика и директора „Службеног гласника РС“ Милоша Лукића пред Судом БиХ.
Додик и Лукић оптужени су за кривично дело „неизвршавање одлука високог представника“, које је, наметнутим изменама кривичног закона БиХ наметнуо такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит.
Република Српска из процеса Додику излази јача
Тадић сматра да политичко Сарајево није свесно шта ће се догађати у свести људи после суђења.
„Али какву год одлуку суд да донесе, било ослобађајућу, било осуђујућу, сада је касно за све оне који су хтели да инструментализују ово суђење ради узурпације функције високог представника и за њих нема назад. Они ће бити прошлост, зато што ће Република Српска из овог процеса да изађе неупоредиво јача, без обзира какав био исход саме одлуке суда“, каже Тадић.
Додик показује Квинти да их се не плаши
Милорад Додик је регуларно изабрани председник Републике Српске, функције која је заснована на Дејтонском споразуму и Уставу БиХ, као што је и Република Српска заснована на Уставу и Дејтонском споразуму, каже председник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић.
„Исто тако, Уставни суд није заснован на Дејтонском споразуму, као ни именовање нелегалног високог представника. Значи, имамо нелегално именованог високог представника, који намеће нелегалан закон, коме су за основу послужиле нелегалне основе Уставног суда, изгласане без српских судија, кршењем протокола самог суда, поред тога што нема упоришта у Уставу БиХ“, истиче он.
Све то заједно не може да произведе легалну процедуру и не може да осуди Милорада Додика, додаје Стевандић.
„Додик се ипак одлучио да се појави, да покаже, прво, да се не боји и да, за разлику од њих, Република Српска делује правно и институционално. Надамо се да ће ово бити почетак краја наметнутих решења, лажних именовања, нелегалних поступака који се ослањају на силу и одлуке интерног карактера земаља Квинте и да ћемо показати да сем Савета безбедности, који нема одлуку о именовању Шмита, друге одлуке не могу да се намећу и доносе“, изричит је Стевандић.
Процес није против Додика, већ против Српске
Политички процеси нису страни Тужилаштву БиХ, али апсурдно је покретати било какав поступак против председника републике због онога што је дужан да ради, истиче политиколог Војислав Савић. Јер, Додик није учинио ништа друго осим што је потписао акт који је изгласала народна скупштина, подсећа он.
„Мислим да је јавност овде јединствена у оцени да ово није процес који се води против појединца, него против колективитета и да је то општа атмосфера која влада у Републици Српској“, сматра Савић.
Милорад Додик оптужен је да је 7. јула ове године потписао указе о проглашењу Закона о измени Закона о објављивању закона и прописа РС, као и Закона о непримењивању одлука Уставног суда БиХ. Ове законе усвојила је Народна скупштина РС 26. јуна.
Кристијан Шмит је поништио оба закона, а истовремено је наметнуо измене кривичног закона, према којима је неспровођење одлука високог представника кривично дело. У Републици Српској, овакви Шмитови поступци сматрају се увођењем личног режима особе која се лажно представља, с обзиром да Шмита на место високог представника није именовао савет безбедности УН.
Милош Лукић је, пак, оптужен да је као вршилац дужности директора „омогућио спровођење процедуре објаве“ указа председника Републике Српске.
Још у августу, Додик је најавио да ће учествовати у процесу уколико суд потврди оптужницу; сада каже да на рочиште у Сарајево иде да брани Републику Српску, јер нема право да се повуче. Председник Српске истиче да је то прилика да се Српска ослободи Сарајева и БиХ.
Такође, каже да је позван у антиуставни суд на основу антиуставног тужилаштва које је поднијело неразумљиву оптужницу, а која инкриминише дјело које не постоји.