Новинар и дугогодишњи дописник српских медија из Кине Милорад Денда истиче да скуп у Пекингу, и поред тишине која на Западу влада о том догађају, окупира пажњу огромне већине света, јер су тамо председници више од 20 земаља, више десетина премијера и званичници из 130 земаља.
Тектонске промене
Тешко је замислити да би, како каже, било где осим у УН могли да се окупе представници више земаља, а ово је практично три четвртине УН – сама та чињеница даје на значају присуству наше земље.
Денда посебно истиче шансе које Србији отвара потписивање споразума о слободној трговини са Кином чиме ће царинске стопе за огроман број производа – више од 10.0000 српских и преко 8.000 кинеских, у размени две земље бити укинуте или осетно смањене.
“То треба да омогући да међусобна сарадња Србије и Кине даље напредује, а економска сарадња је једна од важних спона међусобних односа. Притом, неверним Томама који причају о негативним ефектима тог споразума - да велика риба гута малу и да су велике економије у предности у односу на мале, треба рећи да се према и кинеским, и неким западним изворима предвиђа се да ће у наредних највише десетак година 50 посто светске економије бити у Азији, а у наредних 20 година учешће Европе пашће на 10 одсто. То довољно говори о томе куда иде овај свет, које се тектонске промене догађају, а у којима Србија налази своје место”, објашњава наш саговорник.
За ренесансу српске пољопривреде
Добар познавалац Кине, новинар Бранко Жујовић, коме ће на скупу у Пекингу бити додељена и награда за извештавање о иницијативи Појас и пут, у споразуму о слободној трговини са Кином види подстицај пре свега за српску пољопривреду.
“То је пре свега шанса за ренесансу српске пољопривреде. Питање је само како ћемо се ми до маја, док се споразум не верификује, организовати и каналисати наредних година своју производњу. Уколико будемо имали амбицију да будемо посредник и направимо грешке које су протеклих деценија већ виђене у контексту сличних споразума које смо потписивали, то неће бити добро. Али, Кина је планетарно тржиште, ако Србија добро организује своју производњу отварају јој се фантастични услови. Сјајна је ствар што смо се за то изборили и испреговарали, само је питање да ли ћемо се појавити на кинеском тржишту са количином и квалитетом понуде”, наводи Жујовић.
Он истовремено одбацује тезу присутну на Западу да земље које прихватају кинеске инвестиције и кредите улазе у економско ропство, истичући да је чак и истраживање професора са Харварда и универзитета Џон Хопкинс утврдило да Кина никада ником није ништа запленила на име дуговања.
“Кина следи конфучијански приступ који подразумева извесну хармонију. Кад кажу да сарадња мора да се обавља на обострану корист они то и чине. Притом, не желим да идеализујем Кину, постоје изазови у великим пројектима и то је нормално, али принцип обострано корисне сарадње је нешто што Кина следи. За разлику од Запада који нас је током протеклих 20 година ипак ставио у неоколонијалну позицију. То није видљиво на први поглед, али огроман новац се одавде одлива на Запад разним каналима: западне компаније дођу, покупе неке субвенције и често затворе те номадске погоне и оду да траже даље неку финансијску испашу. У том смислу верујем да је сарадња какву Кина нуди једна од будућности света”, уверен је Жујовић.
Србија као легитимација Кине пред Европом
Денда као посебну и за Србију изузетно значајну димензију сарадње са Кином издваја политичку подршку коју нам та земља пружа, подршком резолуцији 1244 али и тиме што, заједно са Русијом, одбија да прихвати самозваног високог представника у БиХ.
“Много значи што таква економска сила са све већим утицајем у свету подржава Србију и њене принципијелне националне интересе. Ми се међусобно подржавамо – Србија подржава политику једне Кине, а Пекинг не пропушта прилику да истакне да подржава суверенитет и територијални интегритет Србије и то је оно што је у складу са међународним правом. И Кинези инсистирају на томе да се примењују одредбе међународног јавног права, да се на тим основама изграђује свет, а не на правилима које нико није видео и који се доносе, једном је то Путин рекао, у приватној соби”, констатује Денда и подсећа да је Србија уважаван партнер у Кини као земља која има слободарску традицију и залаже се за победу принципа и права у међународним односима, а не силе.
Четврти “српски” стуб билатерале
Жујовић примећује да је Србија у Кини вишеструко уважена несразмерно својој величини: “Србија је нека врста њихове инфраструктурне улазнице у Европу, они су код нас демонстрирали Европи шта могу. Ми смо нека врста њихове легитимације пред Европом и они нас тако третирају.”
У осврту на оцену новог кинеског амбасадора Ли Минга да сарадња Србије и Кине почива на три стуба – стратешком вођству, економској и културној сарадњи, Жујовић додаје још један важан, како каже, српски стуб – то што се наша држава одупире притисцима да редукује или се одрекне сарадње са Кином, а и са Русијом.
“Мала Србија са језивим теретом проблема са Косовом и Метохијом успева да одржи тај ниво сарадње и да га чак унапреди. То је тренутно најважнији стуб српско-кинеских односа”, поручује саговорник Спутњика.