Лобање и кости више од 3.500 људи повређених у сукобима на Блиском истоку у раздобљу између 12000. до 400. године пре нове ере потичу из географских регија које укључују Турску, Левант, Месопотамију и Иран.
Блиски исток идеално место за истраживање и разумевање насиља
Људске остатке проучавао је међународни тим научника који је желео да тестира хипотезу о успону и паду насиља у старом веку, наводи се у студији објављеној 9. октобра у часопису „Nature Human Behaviour“.
Тим стручњака истраживао је повреде откривене на лобањама и костима, настале оружјем и оруђима на костурима људи који су живели на Блиском исток током четири раздобља: неолита (12000. до 4500. пре нове ере), бакарног доба (4500. до 3300. пре нове ере), бронзаног доба (3300. до 1200. пре нове ере) и гвозденог доба (1200. до 400. пре нове ере).
Стручњаци сматрају да је древни Блиски исток идеално место за истраживање и разумевање насиља међу људима јер је ово географско подручје било кључно за неколико великих иновација у људској култури, од припитомљавања животиња и развоја пољопривреде до стварања првих градова пре отприлике 11.000 година.
Циљ научника био је да провере претпоставке о нивоу насиља у различитим раздобљима. На пример, ниска густина насељености у доба неолита вероватно је значила и низак ниво насиља, док је настанак држава и царстава у каснијим периодима резултирао повећањем степена насиља, нарочито због тога што су људи почели да живе ближе једни другима у првим градовима.
Мирнодопско бронзано доба
Анализом трауматских повреда идентификованих на древним лобањама, стручњаци су открили да је учесталост насиља драматично порасла у бакреном добу, у време настанка првих држава, а затим поново у гвозденом добу због великих промена, попут великих суша које су трајале 300 година и у време када се догодио успон војних велесила попут Асирског царства.
Али знатан пад насиља уследио је у бронзаном добу, између 3000. и 1500. године пре нове ере, откривају научници, упркос бројним изазовима повезаним с климом и урбаним начином живота. Закључили су да је вероватан разлог „смањења насиља то што су прве државе успеле да успоставе делотворне начине који су резултирали смањењем сукоба у тадашњим друштвима“.
Смањено насиље у бронзаном добу вероватно је резултат друштвених иновација које су појединце трансформирале у грађане.
„Чини се сасвим јасним и логичним да се правни систем брзо развијао кроз бронзано доба, па су чак и слободни грађани уживали у одређеном степену заштите коју им је омогућавао закон“, рекао је за „Лајв сајенс“ коаутор студије Ђакомо Бенати, историчар економије са Универзитета у Барселони. „То значи да су људима све чешће на располагању била мирољубива средства за решавање размирица.“