https://sputnikportal.rs/20231018/razbijene-lobanje-otkrivaju-kako-je-pocelo-krvoprolice-na-bliskom-istoku-1162568462.html

Разбијене лобање откривају како је почело крвопролиће на Блиском истоку

Разбијене лобање откривају како је почело крвопролиће на Блиском истоку

Sputnik Србија

Проучавање готово 12.000 година дуге историје насиља на Блиском истоку открива да су крвопролића почела у време када су настале прве државе, пре отприлике... 18.10.2023, Sputnik Србија

2023-10-18T22:53+0200

2023-10-18T22:53+0200

2023-10-18T22:53+0200

наука и технологија

наука и технологија

археологија

друштво

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/12/1162568723_0:61:1200:736_1920x0_80_0_0_3bb67be60067bbd2fe121e4b35c415c6.jpg

Лобање и кости више од 3.500 људи повређених у сукобима на Блиском истоку у раздобљу између 12000. до 400. године пре нове ере потичу из географских регија које укључују Турску, Левант, Месопотамију и Иран.Блиски исток идеално место за истраживање и разумевање насиљаЉудске остатке проучавао је међународни тим научника који је желео да тестира хипотезу о успону и паду насиља у старом веку, наводи се у студији објављеној 9. октобра у часопису „Nature Human Behaviour“.Тим стручњака истраживао је повреде откривене на лобањама и костима, настале оружјем и оруђима на костурима људи који су живели на Блиском исток током четири раздобља: неолита (12000. до 4500. пре нове ере), бакарног доба (4500. до 3300. пре нове ере), бронзаног доба (3300. до 1200. пре нове ере) и гвозденог доба (1200. до 400. пре нове ере).Стручњаци сматрају да је древни Блиски исток идеално место за истраживање и разумевање насиља међу људима јер је ово географско подручје било кључно за неколико великих иновација у људској култури, од припитомљавања животиња и развоја пољопривреде до стварања првих градова пре отприлике 11.000 година.Циљ научника био је да провере претпоставке о нивоу насиља у различитим раздобљима. На пример, ниска густина насељености у доба неолита вероватно је значила и низак ниво насиља, док је настанак држава и царстава у каснијим периодима резултирао повећањем степена насиља, нарочито због тога што су људи почели да живе ближе једни другима у првим градовима.Мирнодопско бронзано добаАнализом трауматских повреда идентификованих на древним лобањама, стручњаци су открили да је учесталост насиља драматично порасла у бакреном добу, у време настанка првих држава, а затим поново у гвозденом добу због великих промена, попут великих суша које су трајале 300 година и у време када се догодио успон војних велесила попут Асирског царства.Али знатан пад насиља уследио је у бронзаном добу, између 3000. и 1500. године пре нове ере, откривају научници, упркос бројним изазовима повезаним с климом и урбаним начином живота. Закључили су да је вероватан разлог „смањења насиља то што су прве државе успеле да успоставе делотворне начине који су резултирали смањењем сукоба у тадашњим друштвима“.Смањено насиље у бронзаном добу вероватно је резултат друштвених иновација које су појединце трансформирале у грађане.„Чини се сасвим јасним и логичним да се правни систем брзо развијао кроз бронзано доба, па су чак и слободни грађани уживали у одређеном степену заштите коју им је омогућавао закон“, рекао је за „Лајв сајенс“ коаутор студије Ђакомо Бенати, историчар економије са Универзитета у Барселони. „То значи да су људима све чешће на располагању била мирољубива средства за решавање размирица.“

2023

Вести

sr_RS

наука и технологија, археологија, друштво