Планом није предвиђена изградња моста на Веригама, али јесте заобилазница око Будве. О овом документу слиједи јавна расправа, а у актуелној влади очекују да ће до краја године Просторни план бити и усвојен.
Премијер Дритан Абазовић казао је да је то један од најважнијих докумената државе, одмах послије Устава. Просторни план како каже, треба да да генералне смјернице развоја државе.
„Истина је да је можда требало да се то заврши раније, обећање ове владе је било да се Нацрт заврши до октобра 2023.“, поручио је Абазовић и додао да ће Просторни план даље ићи у Скупштинску процедуру.
Саобраћај и енергетика најважнији аспекти Просторног плана
Како каже Абазовић, два најважнија аспекта су развој саобраћаја и енергетике. Први пут су, додаје премијер, дефинисане мапе којим ће пролазити ауто-пут.
„Оно што је предвиђено јесте да се раде два главна ауто-пута. То су Јадранско-јонски и ауто-пут који повезује Бар са Бољарима, касније са Београдом и Будимпештом и овај који иде са запада на исток“, казао је Абазовић.
Како појашњава, рута која ће ићи из БиХ ка Албанији ће се одвајати у два правца, један ће ићи ка граници са Србијом, други ће наставити преко Бара и Улциња према Албанији.
„Дио ауто-пута Бар-Бољаре ће се преклапати са дијелом Јадранско-јонског ауто-пута, то је најефикаснији модел“, казао је премијер.
Он наводи и да није предвиђена изградња моста на Веригама. Предвиђено је, како каже и да се ради нова саобраћајница Колашин-Андријевица и Пећ, као и нови пут од Пљеваља до Бијелог Поља.
„Мислимо да ћемо са изградњом ова два ауто-пута и проширењем постојећих путева омогућити да сваки дио земље буде максимално повезан“, казао је Абазовић.
Предвиђено седам аеродрома
Абазовић је казао и да ће посебном саобраћајницом бити ријешена заобилазница око Будве.
„Мислим да је кључ свега да смо изабрали руту која ће омогућити да наредна влада и наредне затраже модел финансирања“, казао је Абазовић.
Просторним планом је, како истиче, планирано и постојање седам аеродрома у Црној Гори.
„Наравно не ради се о великим аеродромима, ради се и мањим аеродромима. Поред Тивта и Подгорице, велики аеродроми предвиђени су и у Никшићу и Беранама. Предвиђени су и аеродроми између Бара и Улциња, а онда у Пљевљима и на Жабљаку. Ради се о аеродромима који ће више имати туристичку улогу за мале авионе“, казао је Абазовић.
На сјеверу планирана три аеродрома
У крајњем ријеч је о, како појашњава, три аеродрома на сјеверу, великом аеродрому у Беранама и два у Пљевљима и на Жабљаку. У централној регији то су, како каже, два аеродрома у Подгорици, као и у Тивту, Бару и Улциљу.
„То до 2040. задовољава све потребе Црне Горе“, казао је премијер.
Говорећи о енергетици, каже да је циљ до 2030. циљ је да Црна Гора постане енергетски независна држава.
Када је ријеч о хидроелектрани Комарница, каже да остаје да се у наредном периоду види да ли ће се она градити или не.
„Циљ је да заштитимо животну средину. Мислим да ће највише приче бити да ли да се гради Комарница. Да будем јасан - просторни план је јасно навео чињенице за Комарницу. Исто је наведено да институције система које се баве еколошким аспектом изражавају велику резерву и противе се изградњи тог објекта. Остаје да се води велика дебата да ли то треба или не Црној Гори“, нагласио је Абазовић.
Према његовим ријечима, предвиђана је изградња далековода на више локација у Црној Гори и да се дуплира капацитет подводног кабла који иде према Италији.
„То је суштина извоза електричне енергије у наредном периоду. Од Улциња, преко осталих градова, до сјевера, предвиђене су нове соларне електране“, навео је Абазовић, додајући да је документом предвиђена и изградња вјетроелектрана и великих далековода.
Терминал у Бару
У Бару је предвиђена изградња терминала о чему су, како подсјећа, уговори већ потписани.
„Мислим да након овога неће постојати препрека да се на основу Просторног плана доносе нижа документа и да се иде ка бољем приступу саобраћају у Црној Гори. Од највећег значаја је да постоји ова мрежа путева и развој аеродрома“, закључио је Абазовић.
Министарка екологије, просторног уређења и урбанизма Ана Новаковић Ђуровић рекла је да је просторни план најважнији стратешки план у систему планирања који одређује циљеве просторног развоја.
„Влада је успјела да доведе документ до фазе нацрта, да га обликује 80 одсто. Влада је омогућила да Црна Гора до краја године добије просторни план до 2040. Године“, рекла је Новаковић Ђуровић.
Она је нагласила да је документом предвиђен интензивни развој сјеверног региона. Према њеним ријечима, посебан акценат је на сегменту управљања отпадом.