Убијене су две особе. А неколико дана раније још једна, у Арасу на северу Француске. ”Европа се суочава са оживљавањем исламског тероризма… Све европске државе су рањиве”, опомиње тим поводом председник Француске Емануел Макрон.
”Француска је на ивици након што је рат Израела и Хамаса отворио старе ране”, обзнанио је и портал ”Блумберг”.
Бомбардовање Газе
Да би затим у бомбардовању једне болнице у Појасу Газе у уторак увече погинуло више стотина људи, да све буде још и горе, већином жена и деце. Што се надовезало на, већ, хиљаде других убијених цивила у првих десетак дана неочекиваног рата у Израелу.
Главни осумњичени за стравични масакр у Ел Ахли баптистичкој болници, Израелци који ионако немилосрдно бомбардују циљеве у Појасу Газе под објашњењем да су сви војни, тврде да нису они криви него палестински Хамас и мања организација Исламски џихад – наводно, ракета коју су испалили ка Израелу отишла је на погрешну страну – али, то је објашњење у које нико у исламском свету не верује. Па отуда и гнев као преовлађујућа реакција, масовне демонстрације од Бејрута до Техерана, и питање да ли је ово био догађај који ће означити бесповратни прелазак Рубикона и ескалацију рата.
Компликована колонијална историја
Уосталом, ускоро ће постати јасније да (ли) се Блиски исток сад још брже сурвава ка још жешћем рату уместо ка новом варљивом миру – на Храму имама Резе у Ирану подигнута је црна застава која, кажу, позива на освету – но, и мимо тога, све је извесније да цитирана дијагноза ”Блумберга” о старим ранама после овога може само да постане још прецизнија. И да ће се међу жртвама рата у Израелу наћи и Европа.
Хиљадама километара удаљени рат, наиме, подстиче домаће тензије, опомиње ”Блумберг”, и указује да француски министар полиције Жерал Дармен признаје да ”екстремно негативна атмосфера преовлађује” те да насиље на Блиском истоку ”наглашава већ постојеће анимозитете… Тензије захватају свакога, од ђака у школама до фудбалера” – поједини су исказали солидарност са Палестинцима уместо са Израелцима, што је политички коректније, то јест пожељније – а спомиње се у том контексту и ”компликована колонијална историја на Блиском истоку и у Северној Африци”, тако да им, може бити, сад долази на наплату оно што су некад пљачкали да би себи обезбедили просперитет, а осталима беду која је цена тог просперитета.
Кад се Израел прехлади, Француска кија, констатује даље ”Блумберг” и набраја: Због претњи нападима посетиоци су из Лувра и Версаја морали хитно да буду евакуисани, пропалестински протести су забрањивани – узгред, и насилно растурани – а узбуна због терористичке опасности подигнута је на највиши ниво, уз 7.000 војника на улицама да помогну полицији.
Случај Палестине окупио је око себе процењених пет милиона муслимана који живе у Француској, опомиње се, уз изјаву једног од њих да ”ми, муслимани, нисмо слободни, и не третирају нас једнако. Чак нам није дозвољено ни да подржимо Палестину.”
Мигранти и феминисткиње
Ни у Немачкој није много другачије. ”Шпигл” објављује да Канцеларија за заштиту устава – њихова унутрашња обавештајна служба – припрема забрану низа исламских организација у тој земљи, уз ”нову немачку мржњу” и ”антисемитизам међу мигрантима” какав су изражавали, ређају се примери, ученици у школама у Берлину, забрађене девојке у Хамбургу, па чак и – ево једне неочекиване опсервације водећег немачког недељника – ”феминистичке активисткиње које говоре о жртвама ’на обе стране’”…
У сваком случају, наглашава се, ”највећи део становништва који говори арапски има симпатије за терористе”, уз подсећање да је пре десетак година тадашњи министар полиције Ханс-Петер Фридрих објавио истраживање о ставовима муслимана старих између 14 и 32 године, које је показало да их чак 24 одсто исказује снажне антизападне и анти-израелске склоности. Та бројка сад сигурно није мања, а ни њих није мање него што их је било тада; колико их је тачно, после мигрантске кризе и новог, овогодишњег мигрантског таласа, још није поуздано утврђено.
Чекпоинт у Шефилду
Најзад, и лондонски ”Тајмс” упозорава да би ”сукоб из Газе могао да дође у Британију” и говори о ”побуни” и ”претњи” коју ”најмање десетине хиљада присталица терористичке организације” представљају за ”јавни ред, грађански мир и ауторитет државе”; па се у том контексту, примера ради, указује на случај Хамасовог чекпоинта у Шефилду, контролног пункта на коме су прикупљане донације – сугерише се, изнудом – уз опомену да Енглези треба да се спреме за ”насиље против Јевреја, муслимана и осталих – уз Хамасове присталице које преузимају све више контроле на улицама”. А притом, додаје се, ”не мањка ни беле радничке класе коју привлаче групе с крајње деснице. Постоји реалан ризик, не само да влада изгуби контролу, већ и да се стекне утисак да се то догодило.”
Што ће рећи да би врло лако могло да се покаже да ће још и понајмањи проблем с којим ће се Европа, укључујући Велику Британију, суочити бити карактеристично несналажење какво је исказало руководство Европске комисије у својој реакцији на рат у Израелу, с председницом Урсулом фон дер Лејен коју оптужују за ”комуникациони хаос” и ”иритантни его трип” услед некритичке подршке једној страни…
Како ће се распаљивање рата на Блиском истоку одразити на Европу? Да ли јој заиста прети грађански рат на који упозорава Илон Маск? Шта ако пројекат мултикултурализма, који је још Ангела Меркел огласила мртвим, није могуће оживети?
O овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали публициста Игор Ивановић и сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.