Низ брзих радијских прасака (односно брзих радио таласа - Fast radio bursts), који су интензивни и дугачки тек милисекунду, непознатог су порекла, а последњи који су забележени једни су од најудаљенијих и најенергичнијих икада опажених.
Прасак, назван ФРБ 20220610А, трајао је мање од милисекунде, али је у том времену ослободио онолико енергије колико наше Сунце емитује током 30 година, наводи се у студији објављеној у часопису Сајенс.
“Успели смо прецизно да одредимо одакле је прасак дошао”
Прасак је забележен у јуну 2022. године захваљујући низу радиотелескопа АСКАП који се налазе у Западној Аустралији.
“Успели смо прецизно да одредимо одакле је прасак дошао”, истакао је коаутор студије, др Стјуарт Рајдер, астроном са Универзитета Макари у Аустралији.
Он је појаснио да су помоћу телескопа у Чилеу потражили изворну галаксију и открили да је старија и удаљенија од било којег другог, до данас забележеног извора таквих радиоталаса.
Истраживачки тим сматра да је до праска дошло током процеса спајања, интеракције и формирања нових звезда и верују да би брзи радијски праскови могли бити јединствена метода за процењивање масе свемира.
“Ако пребројимо количину нормалне материје у свемиру, открићемо да недостаје више од половине онога што би данас тамо требало да буде”, објаснио је Рајан Шенон, професор на Универзитету Свинбурн и коаутор ове студије.
“Мислимо да се материја која недостаје скрива у простору између галаксија, али може бити толико врућа и распршена да ју је немогуће забележити тренутно познатим техникама”, рекао је он.
Међутим, брзи радијски праскови, појашњава Шенон, "осећају" овај јонизовани материјал. Они могу "да виде" електроне, а то нам, како каже, омогућава да измеримо колико ствари има између галаксија.
Астрономи се надају да ће у будућности нови радиотелескопи који се граде у Аустралији и Јужној Африци омогућити детекцију хиљада таквих радијских прасака на већим удаљеностима.
“Невероватна је чињеница да су брзи радијски праскови тако чести. То показује колико обећавајуће ово поље може бити јер можете да направите нову карту структуре свемира и одговорите на нека велика питања о њему”, додао је Шенон.