https://sputnikportal.rs/20231021/zabelezeni-misteriozni-radio-talasi-osam-milijardi-godina-putovali-do-zemlje--1162663648.html
Забележени мистериозни радио таласи: Осам милијарди година путовали до Земље
Забележени мистериозни радио таласи: Осам милијарди година путовали до Земље
Sputnik Србија
Астрономи су забележили мистериозне радио таласе за које се процењује да им је требало чак осам милијарди година да дођу до Земље. 21.10.2023, Sputnik Србија
2023-10-21T07:53+0200
2023-10-21T07:53+0200
2023-10-21T07:53+0200
наука и технологија
наука и технологија
свемир
астрономија
галаксија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/01/1156582719_0:46:1328:793_1920x0_80_0_0_e8e23e6c12155d302a9dd71f2823df87.jpg
Низ брзих радијских прасака (односно брзих радио таласа - Fast radio bursts), који су интензивни и дугачки тек милисекунду, непознатог су порекла, а последњи који су забележени једни су од најудаљенијих и најенергичнијих икада опажених.Прасак, назван ФРБ 20220610А, трајао је мање од милисекунде, али је у том времену ослободио онолико енергије колико наше Сунце емитује током 30 година, наводи се у студији објављеној у часопису Сајенс.“Успели смо прецизно да одредимо одакле је прасак дошао”Прасак је забележен у јуну 2022. године захваљујући низу радиотелескопа АСКАП који се налазе у Западној Аустралији.“Успели смо прецизно да одредимо одакле је прасак дошао”, истакао је коаутор студије, др Стјуарт Рајдер, астроном са Универзитета Макари у Аустралији.Он је појаснио да су помоћу телескопа у Чилеу потражили изворну галаксију и открили да је старија и удаљенија од било којег другог, до данас забележеног извора таквих радиоталаса.Истраживачки тим сматра да је до праска дошло током процеса спајања, интеракције и формирања нових звезда и верују да би брзи радијски праскови могли бити јединствена метода за процењивање масе свемира.“Мислимо да се материја која недостаје скрива у простору између галаксија, али може бити толико врућа и распршена да ју је немогуће забележити тренутно познатим техникама”, рекао је он.Међутим, брзи радијски праскови, појашњава Шенон, "осећају" овај јонизовани материјал. Они могу "да виде" електроне, а то нам, како каже, омогућава да измеримо колико ствари има између галаксија.Астрономи се надају да ће у будућности нови радиотелескопи који се граде у Аустралији и Јужној Африци омогућити детекцију хиљада таквих радијских прасака на већим удаљеностима.“Невероватна је чињеница да су брзи радијски праскови тако чести. То показује колико обећавајуће ово поље може бити јер можете да направите нову карту структуре свемира и одговорите на нека велика питања о њему”, додао је Шенон.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, астрономија, галаксија
наука и технологија, свемир, астрономија, галаксија
Забележени мистериозни радио таласи: Осам милијарди година путовали до Земље
Астрономи су забележили мистериозне радио таласе за које се процењује да им је требало чак осам милијарди година да дођу до Земље.
Низ брзих радијских прасака (односно брзих радио таласа - Fast radio bursts), који су интензивни и дугачки тек милисекунду, непознатог су порекла, а последњи који су забележени једни су од најудаљенијих и најенергичнијих икада опажених.
Прасак, назван ФРБ 20220610А, трајао је мање од милисекунде, али је у том времену ослободио онолико енергије колико наше Сунце емитује током 30 година, наводи се у студији
објављеној у часопису Сајенс.
“Успели смо прецизно да одредимо одакле је прасак дошао”
Прасак је забележен у јуну 2022. године захваљујући низу радиотелескопа АСКАП који се налазе у Западној Аустралији.
“Успели смо прецизно да одредимо одакле је прасак дошао”, истакао је коаутор студије, др Стјуарт Рајдер, астроном са Универзитета Макари у Аустралији.
Он је појаснио да су помоћу телескопа у Чилеу потражили изворну галаксију и открили да је старија и удаљенија од било којег другог, до данас забележеног извора таквих радиоталаса.
Истраживачки тим сматра да је до праска дошло током процеса спајања, интеракције и формирања нових звезда и верују да би брзи радијски праскови могли бити јединствена метода за процењивање масе свемира.
“Ако пребројимо количину нормалне материје у свемиру, открићемо да недостаје више од половине онога што би данас тамо требало да буде”, објаснио је Рајан Шенон, професор на Универзитету Свинбурн и коаутор ове студије.
“Мислимо да се материја која недостаје скрива у простору између галаксија, али може бити толико врућа и распршена да ју је немогуће забележити тренутно познатим техникама”, рекао је он.
Међутим, брзи радијски праскови, појашњава Шенон, "осећају" овај јонизовани материјал. Они могу "да виде" електроне, а то нам, како каже, омогућава да измеримо колико ствари има између галаксија.
Астрономи се надају да ће у будућности нови радиотелескопи који се граде у Аустралији и Јужној Африци омогућити детекцију хиљада таквих радијских прасака на већим удаљеностима.
“Невероватна је чињеница да су брзи радијски праскови тако чести. То показује колико обећавајуће ово поље може бити јер можете да направите нову карту структуре свемира и одговорите на нека велика питања о њему”, додао је Шенон.
