Слипенчук је говорио о својој поезији и прози, о свом животу, радујући се поновном доласку у Србију.
Путовање са руском речју
Још у детињству је почео да пише поезију, али пре него што је професионално ставио оловку на папир темељно је, истиче, проучио живот – радио је као геолог, сточар, поморац, новинар, у рибњаку, на градилишту, што му је све дало богат материјал за књижевно стваралаштво.
У Русији су ове године објављена његова сабрана дела у осам томова, допуњена деветим томом под називом „Путовање са руском речју“, који је представио српским читаоцима.
„Од детињства сам маштао да постанем писац и мислио сам – 'Писац су далеке земље, писац је победа доброте'. Ове идеје спајају моја дела. Живот је путовање, а живот руског писца је путовање са руском речју“, истиче Слипенчук.
Виктор Слипенчук
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Матија и ја
У деветом тому је избор фотографија из земаља у којима је боравио и где су његове књиге преведене и представљене, међу којима је и Србија.
„Посебно ми је драго што поново долазим у Београд, где има толико доброте и сунца. Пре тачно 10 година, у новембру 2013, овде у Београду у Великој сали Удружења књижевника Србије одржано је представљање мојих књига, а сала је била пуна“.
Радо показује новинарима фотографију песника и академика Матије Бећковића са којим га повезује још нешто осим поезије - качкет:
„Главни уредник часописа 'Аргументи' ми је рекао да ставим качкет да бих био препознатљив. Сада ћу да говорим како нисам једини, да је и Матија препознатљив по качкету“, истиче Слипенчук за Спутњик.
Разноврстан избор књига на штанду
На руском штанду представљене су књиге објављене у протекле две године, различитог жанра и тематике, углавном младих аутора.
„Циљ нам је да представимо различите ауторе и теме. Сваке године доводимо друге писце и приказујемо нове књиге. Ове године смо одлучили да представимо писце до 40 година. Важно нам је да то буду књиге које су преведене на српски језик“, каже за Спутњик Алена Новокшонова, представница Руске књижевне уније.
Током наредних дана посебна пажња биће посвећена српским издањима руских аутора и издавачима који их објављују.
Биће представљен и Фестивал руског играног и анимираног филма „Мир чудеса“, образовни програми руских универзитета, издања Руског научног института, сабрана дела Јурија Лобачева, најављени су и Дани руског језика са образовно-издавачким центром „Златоуст“
Руски штанд на Сајму књига у Београду
Дискутоваће се о савременој руској књижевној фикцији, како заинтересовати децу за руски језик кроз књижевност, биће представљени и нови гласови руске прозе, а планирани су и квизови у којима заинтересовани могу показати своје познавање руске културе.
Према речима Алене Новокшонове у Русији постоји велико интерсовање за дела српских писаца Милорада Павића, Моме Капора и Иве Андрића.
„Андрићеве књиге и могу да се нађу, али Капорове не. Објављују се мали тиражи, а интересовање је велико па се брзо продају", каже Алена Новокшонова.