„Драматичан је податак да је, према попису из 1991. године, северни регион бројао 218.592 становника, а тај број се до 2003. године смањио за 23.713 становника. Према попису из те године на северу је било 194.879 становника, а тренд исељавања становништва се наставља и до 2011. године, када се број становника умањио за 17.042“, израчунали су угрубо у овој НВО.
Колико је стање драматично говори податак да је у односу на попис из 1991. године, из највеће, бјелопољске општине, практично нестало 9.217 становника, из Пљеваља 8.807, Берана 4.983 становника, преноси РТЦГ.
У Бијелом Пољу, који су некада звали црногорски Манчестер, је нестала цела индустријска зона где је посао изгубило око 11.000 људи.
У Беранама је је такође угашена свака фабрика и без посла у привреди остало десетак хиљада људи.
Све је погашено и у Мојковцу. На заводима за запошљавање на северу на списку незапослених је неколико десетина хиљада грађана.
Читаве породице пакују кофере и од социјалне беде спас траже у западноевропским земљама и из других северних градова - Петњице, Гусиња, Пљеваља.
Рачуница је јасна. Ако им и не успе да остану дуже, за неколико месеци рада на црно, што јесте ризично, али не неизводљиво, они ће зарадити много више него у Црној Гори за годину или две, пише црногорски портал.
Неки од њих ће, кажу, покушати да добију радне дозволе, које у Немачкој, како преносе медији, коштају од три и по до пет хиљада евра.
„Чини се да нема дана да по нека столица у учионици не остане празна. Одлазе читаве породице, родитељи одводе децу. Покушавају тамо да остану. Враћа се једино ко мора“, навео је један просветни радник из Петњице.