Опипљиви сјај Ермитажа у Београду /фото/

Изложбе су организоване у склопу манифестације „Дани Ермитажа“, која траје од 24. до 29. октобра.

Изложба „Царски порцелан“ приказује посуђе које се користило на руском двору током неколико векова, откривајући из каквих су тањира јели Александар Први и његова породица, како је изгледала омиљена шољица руске царице Јелисавете Петровне, какво се посуђе користило током морских путовања на јахти „Держава“ и многе друге детаље из царског живота.

Изложбу је осмислила кустоскиња Ермитажа Ирина Багдасарова, која истиче да, поред сјаја и гламура царског порцелана, публика може да ужива и у причи о историји царске Русије, о њеним владарима и дворском животу и обичајима.

Главне експонате на изложби чине свечане гарнитуре, коришћене током ручкова и пријема у Зимском дворцу и другим царским резиденцијама. Изложене су прецизне реконструкције чији су аутори професионални вајари и уметници, на основу историјских модела из колекције Ермитажа.

Сва ова дела декоративне уметности настала су у Царској фабрици порцелана у Санкт Петербургу, која је од оснивања 1744. године до револуционаних догађаја 1917. године била званични снабдевач руског царског двора. У њој су настајали изузетни комплети сервиса с монограмима владајућих владара.

Аутори експоната настојали су, како истиче Ирина Багдасарова, да њихова дела буду што вернија оригиналима, који се одликују финим полихромним сликањем, елегантним рељефним елемнтима и богатом позлатом.

Према њеним речима, порцелански радови одражавали су и лични укус владара који су их наручивали, као и популарне уметничке стилове и правце у светској уметности, ниво индустријског развоја, значајне историјске догађаје и друштвене идеје.

Изложба је употпуњена портретима царева, сликовитим приказима краљевских резиденција, дворских трпеза и празника.

Друга изложба, под називом „Невидљива уметност“, представља експонате из археолошке збирке Ермитажа, попут древних фрески, старинских ћилима и других вредних артефаката, а њена особеност је у томе што је прилагођена потребама људи с оштећеним слухом и видом.

Поставка, како је у разговору с новинарима истакао њен аутор, кустос Игор Малкиел, крши главно музејско правило, односно забрану додиривања експоната. Сви артефакти су представљени уз помоћ макета, рељефа и анимираних филмова који посетиоцима пружају додатне информације.

Први део изложбе представља предмете пронађене на зороастријском локалитету Пенџикент (Таџикистан) и у хумки Пазирика (Алтајске пећине, Русија).

Зидне слике древног Пенџикента, које потичу из периода од 6. до 8. века наше ере, углавном илуструју народне басне, а оживљене су анимираним филмовима који откривају њихово значење, као и рељефима који их представљају у три димензије.

Посетиоци изложбе такође могу да виде и додирну репродуковане фрагменте најстаријих тренутно познатих тепиха и фигурина из периода од 4. до 3. века п. н. е. с гробља Пазирик.

Други део изложбе „Невидљиви помагачи“ посвећен је псима, који су, поред осталог, главни помоћници слепих људи. Ермитаж је одабрао десет слика паса из уметничких дела разних жанрова, насталих у разним епохама, и направио њихове тачне тродимензионалне копије.

Многи раритети узети као основа за реплике, због своје старости практично више нису изложени јавности и налазе се у музејским депоима.

Обе изложбе организоване су у склопу манифестације „Дани Ермитажа“, која се одржава у сарадњи с Министарством културе Србије и компанијом „Гаспром њефт“.

Поред изложби, организован је и низ других културних догађаја. Век српског балета обележава се гостовањем Балета Леонида Јакобсона из Санкт Петербурга, који 24. и 25. октобра наступа у Народном позоришту у Београду.

За 28. октобар најављен је концерт народног уметника Русије, баритона Василија Герела, у Народном позоришту, а планиране су и филмске пројекције у Југословенској кинотеци, бројни семинари, округли столови и предавања.