На дар Београду: Руски уметници откривају тајне непоновљивог мајстора балета /видео/
© Дани Ермитажа
Пратите нас
Прослављени Балет Леонида Јакобсона из Санкт Петербурга гостује у Београду у оквиру манифестације „Дани Ермитажа“. Наступ руских уметника у Народном позоришту у Београду, вечерас и сутра увече, посебан је дар српској публици поводом јубилеја – 100 година балета у Србији.
„Свака нумера, свака кореографија Леонида Јакобсона је ексклузивна, зато што се може видети само у нашем театру и нигде више у свету. Наш дуг, наша света обавеза јесте да чувамо од заборава Јакобсонове кореографије и да их приказујемо публици. Надамо се да ће их српска публика дочекати топло и с радошћу“, каже у разговору за Спутњик Андреј Сорокин, првак Балета Леонида Јакобсона.
Једна од најстаријих балетских компанија у Русији и Санкт Петербургу основана је 1966. године, под вођством истакнутог кореографа Леонида Јакобсона, познатог по специфичној плесној пластици коју су у разним периодима изводиле балетске звезде попут Михаила Баришњикова, Маје Плисецке, Ане Осипенко и других.
Јакобсон је свој таленат и генијалност посебно испољио у жанру минијатура. Његове оригиналне кореографске замисли освојиле су публику у Русији и широм Европе, а савременици су га сматрали једним од најбољих кореографа 20. века, који се може упоредити с Морисом Бежаром, Роланом Петијем и другима.
„У своје време Јакобсон је био испред других, био је велики иноватор. Још тада је био признати геније, али његов таленат ће имати одјека још дуго у будућности, међу многим будућим генерацијама“, истиче Андреј Сорокин.
Трупу данас предводи заслужни уметник Русије Андријан Фадејев, под чијим вођством балетска трупа изводи кореографска ремек-дела Леонида Јакобсона, светску балетску класику и дела најистакнутијих савремених кореографа.
„Једна од највећих вредности Јакобсона јесте то што је он полазио од идеја, на основу којих је потом стварао кореографије, односно смишљао лексику тела. Већина кореографа ради обрнуто, они већ имају одређени избор речи од којих граде плес. Јакобсон је, напротив, смишљао апсолутно нови плесни алфабет. Ако имате среће да видите више његових минијатура, више нумера, онда схватате да је то огроман дијапазон кореографске лексике, од чисте класике до савремене, оне која је актуелна сада. Његова генијалност и таленат су управо у томе што на плану те кореографске лексике није имао никакве баријере. Уз све то, био је и невероватно музикалан“, објашњава Андреј Сорокин.
Јелена Чернова, првакиња Балета Леонида Јакобсона, у разговору за Спутњик истиче да кључну улогу у преношењу традиције коју је створио оснивач трупе данас имају његови наследници, уметници који су имали прилику да директно сарађују с мајстором.
„Ти први 'јакобсоновци' су у том смислу незаменљиви, од њих добијамо веродостојне информације о томе шта је све желео мајстор. Наравно, ослањамо се и на неке снимке који су остали иза њега, мада их, нажалост, нема много“, каже Јелена Чернова.
Према њеним речима, Јакобсонове кореографије и минијатуре одликују се пре свега разноврсношћу.
„Поред тога, оне су по укусу сваком човеку, чак и онима који не знају много о балету. То су кратке минијатуре, не могу да буду досадне, прати их веома интересантна музика и изузетно необична кореографија. Ако се прави поређење с класичним представама, ретко где могу да се виде такви покрети. И професионалци који гледају наше нумере питају се како то успевамо да изведемо, јер ту има изузетно сложених покрета и плесних деоница“, напомиње Чернова.
Поред минијатура Леонида Јакобсона београдска публика ће бити у прилици да види и фрагмент балета савременог руског кореографа Вјачеслава Самодурова „Озорные частушки“ (Неваљале пошалице), инспирисаног музиком Родиона Шчедрина. На програму је и балет „Поема“ Игора Кирова (део триптиха „Инфинитас“) коју изводе балетски уметници Народног позоришта из Београда.
„Дани Ермитажа“ у Београду трају од 24. до 29. октобра, а програм манифестације обухвата изложбе, концерте, предавања, мајсторске радионице, филмске пројекције и руско-српску археолошку конференцију.
