Сусрет председника Србије са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен у Београду уследио је после њених разговора у Приштини, а како оцењује дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић, ово је била нека врста њене опроштајне посете, с обзиром да ЕУ чекају избори.
„Тежиште разговора је било на геополитици и да се на неки начин задржи ентузијазам за приступање ЕУ. Зато је њена глава порука и била да је политика проширења високо на агенди ЕУ“, коментарише Миливојевић.
Међутим, како каже, то не треба да нам даје много наде јер имамо искуства са тим причама које су биле део и претходне гарнитуре ЕУ, тако да ћемо сачекати када на власт у ЕУ после избора дођу неки други.
„Наравно, ова порука је везана за тектонске промене на глобалном плану и у том смислу интерес ЕУ је да на неки начин поврати свој кредибилитет и, ако је могуће, на овим просторима што пре заокружи свој интерес,“ уверен је саговорник Спутњика.
Очекивани и услови ЕУ, и наш одговор
Други део њене посете очигледно је био директно везан за нас, јер је Србија најважнија држава у овом региону, али, додаје Миливојевић, и поред тога, услов за приступање ЕУ је остао исти, као и наш одговор.
Фон дер Лајенова је опет поменула Охредски споразум и његову примену, укључујући и поруку коју је изнела у Приштини а то је да Србија прихвати одредбе тог споразума што, како је рекла, подразумева да де факто признамо Косова.
"Када је реч о односима Београд-Приштина то наравно фигурира као услов за приступање ЕУ. Говорила је и о ЗСО али као обавези Приштине. Београду је додатно дала до знања да је још један од услов и даље на снази усклађивање са спољном политиком ЕУ а то се, наравно, односи на увођење санкција Русији“, сумира Миливојевић.
У суштини, истиче, он, нисмо чули ништа ново што до сада нисмо знали осим неку врсту понуде за већи финансијски и инвестициони пакет што би у перспективи значило нешто конкретније ангажовање на овим просторима.
Најава шест милијарди евра за Балкан
Миливојевић на питање да ли ова понуда од шест милијарди евра за земље Западног Балкана звучи помало као „мито“ које је Лајенова понудила Србији не би ли попустила око Косова, каже следеће:
„Треба да буде јасно, и мислим да је јако добро што је у Београду подвучено а председник Србије био изричит да нема говора о оним елементима који би на било који начин подразумевали прихватање косовске државности, било де факто или де јуре. То је конкретан одговор Београда и када је реч о Охридском споразуму, и о њеној поруци о прихватању истог. То је разрешено, штагод и какогод се мислило. А друга је ствар како они на то гледају.“
Председник Србије изјавио је да за њега признање независности Косова није питање, а коментаришући изјаву Урсуле Фон дер Лајен из Приштине да „Србија треба да прихвати де факто признање независности Косова“, Вучић је рекао да се плаши да нећемо скоро видети ЗСО, јер добро знамо све балканске трикове и да ћемо због тога бити у тежој позицији. Он је закључио да је Србија посвећена очувању мира и стабилности, као и да зна своје обавезе које ће у складу са договореним испуњавати, али да је за Србију јасно шта не може да учини противно Уставу. О томе смо, истакао је, упознали све наше партнере не једанпут већ много пута и то је позиција Србије.