Грчки медији истичу да је Спасојевићева књига прво научно дело у коме је борба за ослобођење и независност Грчке забележена и сагледана кроз ширу призму Балкана и наглашавају да је од посебног значаја чињеница да се кроз исту призму први пут грчкој публици дочаравају тешки услови османског јарма под којима се развијао и ширио грчки национални ослободилачки покрет.
Додају да аутор догађаје описује кроз различите перцепције, планове и интересе њихових протагониста, али и европских идеолога и политичара.
За аутора књиге грчки медији кажу да је „један од најзначајнијих пријатеља Грчке нашег времена“, који је својом књигом под лупу ставио супротстављене односе великих сила и њихових политика према решавању балканског питања, и на „дубински начин анализирао повезаност, утицаје, али и различите путеве између српских и грчких покрета за ослобођење“.
„Аутор прецизно, страствено и течно, урања у прошлост, а истовремено на свакој страници ненаметљиво провлачи централну нит свог подухвата, са циљем да што свеобухватније и праведније разуме национални карактер и колективни идентитет Грка савременог доба“, преносе грчки медији.
Односи побуњених Грка са православним становништвом Балкана, оружани устанци Срба који су им претходили, али и значајна улога Крита, чине слику коју читаоцу преноси Душан Спасојевић, а која два века касније, попут огледала, рефлектује историјско наслеђе целог нашег региона.
Предговор за књигу амбасадора Спасојевића написала су тројица најугледнијих грчких и српских историчара: Јаковос Михаилидис, професор новије и савремене историје на Аристотеловом универзитету у Солуну, покојни Спиридон Сфетас, професор новије и савремене историје Балкана Аристотеловог универзитета у Солуну и Милан Ристовић, професор Београдског универзитета.