„У последње време смо приметили да имамо стални притисак америчких фактора. И јуче је у Савету безбедности представник САД-а рекао да Савет није надлежан за именовање виског представника, него ПИК. Над нама се спроводи сила“, истакао је Стевандић.
Он је рекао да је због тога одлучио да данас упути писмо одређеним сенаторима САД, за шта је, каже, добио подршку и руководства Народне скупштине, а потписали су га и потпредседници парламента као и представници посланичких клубова.
У писму је изражено жаљење и разочарање због изјаве сенаторке Шахин у којој је оптужила председника Републике Српске за подривање Дејтонског споразума и позвала ЕУ да га санкционише.
У писму, које РТРС преноси у целости, између осталог се наводи да изјаве сенаторке „одражавају врло искривљен поглед на тренутну ситуацију у Босни и Херцеговини и на Западном Балкану“ и да ће као такве само долити уље на ватру тренутних политичких и правних размирица унутар БиХ и спречити озбиљнији напредак на њиховом решавању и постизању суштински важног компромиса о неопходним реформама.
„Не само да сте се уплели у унутрашња питања, политичке несугласице и демократске процесе унутар БиХ, него сте се при том очигледно сврстали на једну страну“, наводи се у писму.
Иако, наводи се, сенаторка исправно констатује да је Савет министара у БиХ формиран у рекордном року, замера јој се јер не наводи чињеницу да је то било могуће управо захваљујући активном учешћу и руководству председника Милорада Додика и владајуће коалиције странака из Републике Српске.
„Наиме, сваки позитиван развој ситуације у смислу усвајања нових прописа могућ је искључиво уз активну подршку легалних, легитимних и изабраних представника Републике Српске“, стоји у писму.
Указује се да су незаконите измене Дејтонског споразума претњама и употребом силе од ОХР-а, САД-а и чланица ЕУ, створиле нестабилност и гурнуле БиХ у низ политичких и уставних криза, а употреба „бонских овлашћења“ и неоколонијални став и деловање Управног одбора Савета за имплементацију мира и претходних високих представника, као и потпуно незаконито и аутократско деловање Кристијана Шмита, највећа су претња политичкој и уставној стабилности у БиХ.
Указује се да апсолутно непоштовање међународног права, владавине права, Устава БиХ и Устава Републике Српске, као и надменост показана увођењем санкција и претњи изабраним званичницима и институцијама Републике Српске, рефлектују испразност „западних вредности“ и представљају егзистенцијалну претњу Републици Српској.
„Председник Републике Српске одражава народну вољу грађана Републике Српске и више пута је биран упркос озбиљном мешању спољних малигних актера у изборе, међу којима су и Кристијан Шмит и амерички амбасадор Мајкл Марфи“, наводи се у писму и указује да грађани Српске преко својих изабраних представника одбијају да седе скрштених руку док њихова права газе стране судије, корумпирани странац који тврди да је малтене царски намесник те група безбојних и бахатих амбасадора који игноришу Бечку конвенцију о дипломатским односима.
Указује се, између осталог, да је председник Додик, поступајући у складу са својим законским и уставним надлежностима и обавезама, „постао централна мета окрутних и бруталних напада попут Вашег, које сте изнели у интервјуу Гласу Америке“.
„То је кулминирало апсурдним кривичним пријавама против њега, које саме по себи крше уставе Републике Српске и БиХ, законе наше земље и међународно право (укључујући и Дејтонски споразум)“, наводи се и указује да је Шмит неизабрани странац, незаконито и недемократски изменио кривични закон БиХ како би заштитио нелегалне одлуке које је донео супротно међународном и домаћем праву, да би изнудио послушност и поштовање тих одлука, успешно исполитизовао Суд и Тужилаштво БиХ, те покушао да ућутка и уклони са позиције највишег изабраног званичника који у потпуности поступа у складу са својим уставним и законом дефинисаним надлежностима.
„То су размере апсурда, незаконитости и ирационалног анимозитета пред којима су се нашли председник Додик и сви други изабрани званичници Републике Српске“, наводи се у писму и истиче да „ако БиХ жели да опстане, то ће бити могуће на основу преговора и договора легалних и легитимних челника три конститутивна народа и грађана ове заједничке државе“.
Ако, истиче се, не буде било воље да се постигну компромис и договор, онда је нормално да мирна алтернатива буде раздвајање, као у случају Србије и Црне Горе, које је ваша држава омогућила и подржала.