Овако професор бањалучког Факултета политичких наука др Милош Шолаја, коментарише седницу Савета безбедности Уједињених нација која је била посвећена ситуацији у БиХ.
Подсећамо, на седници је у име БиХ говорио председавајући Председништва Жељко Комшић који је оштро напао такозваног високог представника Кристијана Шмита, за кога је рекао да је извршио незапамћени удар на владавину права у БиХ тиме што је суспендовао Устав Федерације БиХ, као и да су његове одлуке допринеле расту политичких тензија.
У извештају Шмит је навео да је, „откако је на позицији високог представника, сведочио до сада невиђеном нивоу напада на Дејтонски споразум и на његов мандат, а који су углавном долазили од председника Српске Милорада Додика“.
Са друге стране, извештају који је Влада Републике Српске упутила Савету безбедности наводи се да Дејтонски споразум мора бити спроведен дословно, а јавна имовина припада ентитетима.
„Покушаји да се уставни поредак БиХ демонтира централизацијом власти у Сарајеву или одузимањем националне заштите гарантоване Дејтонским споразумом представљају рецепт за катастрофу“, наведено је у тексту.
Време је да се народи БиХ договоре
Према Шолајиним речима, ранија неслагања Русије и Кине са осталим сталним чланицама СБ поводом БиХ, најавила су касније односе између великих сила. Украјинска криза ескалирала је касније и испоставило се да се сада, као и у време Хладног рата, велике силе не слажу ни око чега.
Са друге стране, додаје наш саговорник, занимљиво је и то да је амерички представник у највишем политичком органу Светске организације први пут отворено рекао да високог представника предлаже и именује Савет за примену мира.
„Чињеница је да је Савет за примену мира фантомска организација. Она не постоји у Дејтонском споразуму, већ je настала у паузи између његовог парафирања у новембру 1995. и његовог званичног потписивања децембра исте године. Савет ни једном речју није предвиђен, то је унилатерално предложена и организована институција од стране Велике Британије. Према томе, то значи да ће и даље бити хаоса у признавању и непризнавању високог представника и да је на глобалном плану, међународна заједница изгубила сваку могућност дефинисања неког концепта када је у питању БиХ“, наводи Шолаја.
Без обзира на разлоге због којих су све стране у БиХ незадовољне радом Кристијана Шмита говори о томе да у БиХ ипак око нечега постоји сагласност о нечему. Време је да се покуша да се БиХ окрене својим унутрашњим односима и процесима, без настојања да се политички остваре уз помоћ међународне заједнице, истиче Шолаја.
„БиХ, као једна од земаља која је настала након распада Југославије, не одражава никакав унутрашњи концепт. На крају крајева, због тога је и ратовала. И она је сада некаква компромисна држава у којој су многе ствари нејасне и непознате. Једини начин да БиХ може да настави даље јесте унутрашњи темељни договор како и да ли уопште може да функционише“, сматра Шолаја.
За сада, када су на глобалном плану између главних играча јасно дефинисане разлике, БиХ ће само таворити у привременим решењима и, што је још горе, у практично примењеним привременим не-решењима.
Треба имати храбрости, идеје и иницијативе да унутрашњи актери, односно конститутивни народи, посредовани својим националним институцијама седну и договоре се о будућем уређењу БиХ, додаје Шолаја.
Решење не мора да буде опстанак у једној држави, каже он, која је, осим што је субјект међународних односа (а и на том плану тешко функционише) изнутра потпуно разједена.
Српска може да буде задовољна
С обзиром да су се на тако високом међународном форуму појавили и други гласови против Кристијана Шмита, РС може да буде задовољна, без обзира што је то незадовољство дошло преко Жељка Комшића. Ти гласови незадовољства одражавају заједнички интерес, каже Шолаја и подсећа да ни Хрвати нису задовољни како Шмит ради, а Бошњаци су организовали протесте против њега. То, како Шолаја каже, показује апсолутну неефикасност међународне заједнице.
„Оно што је Кристијан Шмит показао, прво својим прихватањем начина на који је постављен, а затим прихватањем игре у којој нема подршку једне ауторитативне међународне организације, као што је Савет безбедности и начина на који је покушао да управља процесима у БиХ, јесте да све то више нема смисла и да приступ високом представнику, а касније и односи у БиХ треба да се регулишу на потпуно другим основама“, закључује Шолаја.