Прва реакција појединих, углавном млађих посетилаца при уласку у Велику салу Народног музеја Србије у којој их очекује сјај и раскош руског царског двора врло је кратка и гласи – „Вау“!
„Дивно је видети колико људе занима и колико желе да сазнају о овој изложби и историјским чињеницама које се крију иза изложених предмета. За викенд смо имали скоро 4.000 посетилаца и заиста су импресионирани. И када сам у другим деловима музеја, питам људе шта мисле о изложби Ермитажа и не могу да кажем да је било ко изразио ишта мање од одушевљења“, каже за Спутњик Ксенија Калезић, члан клуба сарадника националног музеја.
Радним данима посетилаца има много више у поподневним часовима, тада долазе и млади, док у преподневним сатима старије госпође уживају у причама о руским владарима, дворском животу и обичајима, фотографишу се испред свечаног стола са гарнитурама коришћеним током ручкова и пријема у Зимском дворцу и другим царским резиденцијама.
Дани Ермитажа у Народном музеју
© Sputnik / Марија Јаковљевић
„Имају много питања. Много знају о Русији и понекад ме затекну са питањем и неком информацијом. Највише их занима порекло порцелана и да им се дочара како је тај порцелан коришћен, шта је значио, како је заправо изгледао живот у царској Русији. Иза сваког сета постоји прича“, истиче Калезић.
Поред Београђана, Ксенија примећује и велико интересовање страних туриста:
„Имамо доста туриста из Азије, али из Европе. Пре неки дан сам кроз музеј провела господина из Сан Франциска. Одушевиле су га изложбе Ермитажа, али га је фасцинирало и шта Народни музеј све чува. Био је изненађен да имамо дела највећих светских уметника – од Пикаса и Ван Гога до Реноара, а посебно су му се допали српски уметници за које до тада није чуо“.
Изненађена је склоношћу посетилаца да примете детаље:
„Обасули су ме питањима о постављању есцајга и како су и због чега салвете баш тако направљене“.
Најмлађим посетиоцима је занимљивија друга изложба Ермитажа - „Невидљива уметност“ која им пружа јединствену прилику да дотакну предмете из наслеђа светске културе - древне ћилиме, фреске и скулптуре:
„Имају прилику да дотакну експонате што је велика дечија жеља. Потпуно је други доживљај. Али и порцелан их одушевљава, тај спектакл боја, облика. Мислим да држи дечију пажњу. Пре пар дана сам водила групу средњошколаца и заиста сам се изненадила колико питања су имали“.
Само што заврши вођење једне групе кроз поставку, већ следећи јој прилазе са молбом да им исприча како су руски уметници успели да постигну белину порцелана и Ксенија радо наставља, неуморна и одушевљена.
„Ово је јединствена прилика. Много сам читала и припремала се и велико је задовољство говорити људима које заиста изложба интересује. Мени је најзанимљивије било управо да сазнам како су направили порцелан, шта је рецепт за порцелан и колико је тешко створити савршено бело. Интересантно је било сазнати и шта је то култура банкета и приређивања обеда, како су се понашали, социјални аспект свега тога, шта значи визуелна култура у томе“.
До 24. новембра Београђани могу доживети атмосферу руског царског двора, окружени портретима владара од Петра Великог до Николаја Другог, призорима из Русије, уз звуке класичне музике и сјај царског порцелана.