1 / 28
Од почетка свог постојања 1744. године до револуционарних догађаја 1917. године, Царска фабрика порцелана у Санкт Петербургу снабдевала је руски царски двор
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 28
Обележавајући 100. годишњицу постојања фабрике 1844, цар Николај II дао је налог да се оснује Музеј, како би се сачували највреднији комади царског порцелана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 28
Врхови поклопца сервиса "Сопствени" су обликовани пупољци руже, док дршке шољица и чајника поигравају са природним обликом зелене стабљике са листовима
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 28
Шољица из чајног сервиса "Сопствени"(лични) императорке Јелисавете Петровне
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 28
За украшавање сервиса "Рафаелов" коришћен је оргинални украсни декор састављен "на основу цртежа Рафаелових лођа у Ватикану"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 28
Од времена Романових до данас сачувана је врхунска технологија производње тврдог и меког порцелана, као и „боне” порцелана, који је полупрозиран и најсличнији древном кинеском порцелану
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 28
Император Александар III наручио је 1883. године "Рафаелов сервис", који је постао један од најбољих сервиса Царске фабрике порцелана у XIX веку.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 28
За време Јелисавете Петровне на двору се усталило франсцуско постављање стола, а један од декоративних елемената представљале су склуптуре од порцелана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 28
Од 1883. до 1903. године предмети сервиса "Рафаелов" поклањани су императорима Александру III и Николају II поводом празника Рождества Христовог (Божића)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 28
Орнаментални мотиви сервиса "Морска држава"садрже монограм Александра Другог, царски шар, руског двоглавог орла, ужад, ланце и сидро
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 28
Прича о руском порцелану почиње у 18. веку када је Петар Велики, инспирисан духом порцеланске грознице којом је Европа била захваћена, пожелео да у Русији започне домаћу производњу порцелана
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 28
Свечани јахтни сервис "Морска држава". Сервис је већи и масивнији јер се јахте љуљају на води. Свака јахта је имала свој сет посуђа осликан наутичким мотивима и обогаћен хералдиком
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 28
У 19. веку француско сервирање замењено је руским. Гости су седали за сто на којем је било само воће и украсно цвеће. Јела су се доносила једно за другим према утврђеном редоследу, што је омогућило да се акценат стави на квалитет укуса
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 28
Пројекат "Дани Ермитажа у Србији" говори о историји царске Русије, о њеним владарима од Јелисавете Петровне до Николаја II, традицији дворског живота, а резултат је плодне сарадње Ермитажа и Народног музеја Србије
© loladjordjevic
15 / 28
Посебну категорију царских сервиса чине сервиси за јахте који су се од краја 18. века користили за оброке на јахтама. У осликавању тог порцелана доминирају морски елементи
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 28
Сервис "Банкетна" је израђен1886. за свадбу великог кнеза и наследника Александра Александровича(од 1881. године -императора Александра III) и данске принцезе Дагмаре, у православљу Марије Фјодоровне.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 28
Током времена, стилске карактеристике порцеланских комада су се мењале јер се мењао и укус Романових. Тако је Алекандар II наручивао велике церемонијалне вазе и сервисе са великим бројем комада са истим орнаментом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 28
Тацна и шољица из чајног сервиса царице Јелисавете Петровне. Декор је израђен на ефектној позлаћеној позадини, која у потпуности покрива како спољашност, тако и унутрашњост
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 28
Сервис "Рандеву". Пругасти ртеж на порцелану имитира шаре на тканинама које су биле популарне у 18. веку, због чега се овај орнамент назива "штофани декор". На посуђу су насликани медаљони са букетићима цвећа на белој позадини.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 28
Минијатурна фигура "Дама с маском" уметника Константина Андрејевича Сомова. Потпетице минијатурних ципела, , костим и аксесоар склуптуре сведоче о уметниковом укус за детаље
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 28
Царска фабрика порцелана у Санкт Петербургу непрекидно ради 280 година. Неколико пута је мењала име, у совјетској ери носила је име Ломоносова, али никада није затворена.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
22 / 28
Сервис "Јелисавета" - десертни ансамбл намењен личној употреби императорке Јелисавете Петровне
© Sputnik / Лола Ђорђевић
23 / 28
Порцелан као најсавршенија врста керамике одавно је стекао епитет белог царског злата, будући да је скуп, префињен и врло тражен материјал међу купцима истанчаног укуса
© Sputnik / Лола Ђорђевић
24 / 28
Изложба "Царски порцелан" у Великој галерији Народног музеја Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
25 / 28
За уређење царских столова потребан је био велики број свечаних сервиса, различитих за сваку прилику. Облици и декорација сервиса, као и тип гозби, са временом су се мењали у зависности од укуса императора, стилова и праваца уметности, тематике трпеза и дипломатских мисија
© Sputnik / Лола Ђорђевић
26 / 28
Изложба "Царски порцелан" у Великој галерији Народног музеја Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
27 / 28
Изложба "Царски порцелан" у Великој галерији Народног музеја Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
28 / 28
Изложба „Царски порцелан“ у Народном музеју у Београду биће отворена до 24. новембра
© Sputnik / Лола Ђорђевић