У зеленој четврти у Дизелдорфу, Милена и Мануел Давид планирали су да овог лета започну изградњу новог дома. Тренутни стан им је премали, јер деле спаваћу собу с двоје деце. Али током 16 месеци чекања на дозволе, камате на хипотекарне кредите су се утростручиле и трошкови изградње порасли су за 85.000 евра. Њихов сан о пресељењу уништен је као последица најгоре грађевинске кризе у Европи последњих неколико деценија, наводи Блумберг.
Изградња стамбених зграда стала
Слични сценарији понављају се широм континента. Изградња стамбених зграда стала је како трошкови расту, а трома бирократија и све строжи прописи о енергетској ефикасности све додатно отежавају.
Успоравање грађевинског сектора утиче на економски раст, док бирачи незадовољни мањком стамбеног простора подстичу политичке напетости.
Давидови имају све предуслове за изградњу куће. Породица има два примања, стабилне послове у јавном сектору, а што је најважније - нису морали да плаћају грађевинско земљиште јер су им га уступили Мануелови родитељи. Њихов пример показује колико је европско стамбено тржиште у проблему, наводи Блумберг.
Најтеже погођене земље су међу најбогатијим чланицама ЕУ. Нове грађевинске дозволе у Немачкој пале су више од 27 одсто у првом полугодишту. Број дозвола у Француској срозао се за 28 одсто, а очекује се да ће изградња кућа у Великој Британији ове године пасти више од 25 одсто. Шведска трпи најгори пад од кризе 1990-их, са стопама изградње мањим од трећине онога што се сматра потребним да би се задовољила потражња.
Стамбена криза има политичке последице
Криза не утиче само на породичне куће - попут оне коју су планирали Давидови - већ и на велике стамбене пројекте. Највећа немачка компанија која поседује и управља стамбеним некретнинама, „Воновија“, на неодређено време одложила је сву нову градњу. А у Шведској се кључни пројекат за производњу батеријских ћелија за аутомобиле и смањење зависности ЕУ од снабдевања из Кине суочава с несташицом радника због недостатка станова.
У Шведској у уставу пише да држава мора да осигура приступачно становање, али понуда станова за изнајмљивање деценијама не прати потражњу. То је довело до раста цена, присиљавајући људе да живе као подстанари у некретнинама нађеним на црном тржишту. У Великој Британији изградња кућа константно не достиже 300.000 домова годишње, што је циљ који је поставила владајућа конзервативна влада 2019. године.
У Немачкој је приступачно становање било једно од кључних обећања коалиције канцелара Олафа Шолца када је 2021. преузела власт, али економисти процењују да влада неће пре 2026. постићи свој циљ да стамбеном фонду дода сваке године 400.000 нових домова.
„Осигурати да грађани имају где да живе једна је од најважнијих дужности државе. Очигледно у томе засад не успевамо“, рекао је Кола Милер, један од званичника Шолцове Социјалдемократске странке у Франкфурту.
Мањак стамбеног простора присиљава људе да издвајају већи део својих прихода за смештај. Ставови према мигрантима такође би могли да се погоршају јер се на њих све више гледа као на супарнике за оскудан животни простор.
„Ако не успемо да решимо стамбену кризу, то ће бити стварна претња нашој демократији“, рекао је Милер, који тврди и да је стамбена криза делимичан разлог успона партије Алтернатива за Немачку, која је тренутно друга према анкетама.
Борба за изградњу довољног броја приступачних домова на крају произлази из лоше владине политике. Становање је негде између тржишно вођене имовине и регулисаног јавног добра. Та комбинација успорава инвестиције док сектор излаже нестабилности, а тренутни преокрет у финансирању и трошковима изградње често чини градњу неисплативом, додаје се у тексту Блумберга.
Пад улоге државе
Држава је пре имала активнију улогу у стамбеном збрињавању. Значајан удео постојећих домова у Шведској изграђен је као део државне иницијативе за изградњу милиона станова између 1965. и 1974. У Немачкој су градови попут Берлина изградили огромна стамбена насеља за раднике који су мигрирали у урбана средишта након завршетка Првог светског рата.
Али то се променило. У Немачкој је ослањање на приватни сектор појачано поновним уједињењем земље, што је испразнило јавне касе и подстакло многе градове да продају некретнине. У касним 1980-им Немачка је имала око четири милиона социјалних стамбених јединица, али тај је број пао на нешто више од милион у 2020. Слична је ситуација у Великој Британији, где су општински станови распродати станарима 1980-их.
У Источној Немачкој забринутост око стамбеног питања посебно је актуелна. Након поновног уједињења многи су изгубили право да живе у кућама које је некад пружао комунистички режим. Данас је још увек мање вероватно да ће источни Немац да поседује некретнину него његов вршњак из западне Немачке.
Пропада на хиљаде грађевинских фирми
Пад грађевинских активности довео је до позива за државним подстицајима и подршком индустрији, али владе имају ограничен апетит за додатном потрошњом након пандемије ковида и усред напора да обуздају инфлацију. Због тога је дошло до слома хиљада грађевинских компанија.
У Великој Британији је око 45.000 грађевинских фирми ставило кључ у браву у последњих пет година. У Шведској је 1.145 компанија поднело захтев за стечај у првих 10 месеци ове године, што је повећање од 35 посто у односу на 2022.
Судбина старог седишта полиције у Франкфурту симбол је кризе немачког тржишта некретнина, а оно је добрим делом у рукама приватника. Земљиште од 15 хектара у центру града било је напуштено више од 15 година пре него што га је компанија „Герхгруп“ преузела и обећала да обнови зграду из 1914. као и да изгради више од 440 делимично субвенционираних станова.
Али у августу фирма је поднела захтев за стечај, остављајући празнину у центру града, где су нови станови преко потребни. У пет година, колико је „Герхгруп“ поседовао земљиште, није направљено ништа.
Неизвесност међу грађевинарима
Политичари опрезно најављују мере помоћи. Британска Лабуристичка странка обећала је пакет реформи за убрзање спорог система стамбеног планирања и изградњу 1,5 милиона нових домова током следећег мандата. Португалска влада намерава да повећа количину некретнина доступних за стамбену употребу и поједностави поступке издавања дозвола. Немачка је обећала да поједностави правила градње и подстакне јавна улагања. Али не очекује се да ће те мере променити много тога.
„Најављене мере стварају потпуну неизвесност међу грађевинарима“, рекао је Волфганг Шуберт-Раб, председник лобистичке групе грађевинског сектора ЗДБ у Немачкој.
„Уместо да одмах почну с пројектима, чекаће боље субвенције следеће године, када ће ситуација изгледати још мрачнија“, закључио је.