Резултати рада представљени су на IV Сверуској конференцији о аналитичкој спектроскопији.
У индустријским емисијама посебно су чести феноли – супстанце веома опасне за човека које могу да поремете функције нервног система, иритирају слузокожу очију и дисајних путева, а изазивају и хемијске опекотине.
Феноли који се емитују у атмосферу таложе се у води и земљишту, тако да њихов садржај строго контролишу државни закони и надлежни органи. Данас се њихова концентрација у природним објектима утврђује у лабораторијама. Ова дуготрајна и скупа метода захтева велике количине хемијских реагенаса и укључује дуготрајан транспорт узорака, њихово чување и накнадну анализу.
Научници Саратовског државног универзитета „Н.Г. Чернишевски“ развили су преносиви систем за тестирање на бази нановлакана полиамида-6, који омогућава одређивање концентрације фенола у води у теренским условима у року од пола сата. Осетљивост развијеног производа одговара максимално дозвољеној концентрацији фенола у води.
„Да би се одредио садржај фенола помоћу нашег система нису потребни додатни инструменти за регистровање сигнала, довољна је само визуелна процена“, рекао је професор на Катедри за аналитичку хемију и хемијску екологију Сергеј Дороњин.
Према његовим речима, неткани материјал од нановлакана у тест систему садржи боје које селективно реагују са фенолима и мењају боју у зависности од њихове концентрације. Интензитет боје сорбента може се проценити на око једноставним поређењем са припремљеном скалом. Да би се то урадило, може се користити камера паметног телефона или скенер.
„Употребом специјалних реагенаса не постиже се само визуелни ефекат, већ се и екстракција оваквих облика у неутралној и благо киселој воденој средини повећава на 95 одсто. То се дешава због повећања њихове хидрофобности, што је неопходно управо за квантитативну процену садржаја фенола“, објаснио је научник.
Научници очекују да ће у будућности повећати број реагенаса осетљивих на фенол који могу да га екстрахују из воде у облику обојених органских деривата.
Документ је укључен у стратешки пројекат универзитета – „Хемија и нови материјали“ програма „Приоритет 2030“ националног пројекта „Наука и универзитети“.