Новинар подсећа да је пре годину дана Марк Мили, који је тада био председник Здруженог генералштаба Оружаних снага САД, наговестио да сукоб у Украјини треба да буде окончан преговорима. Међутим, Бела кућа је саопштила да намерава да подржава контраофанзиву Украјине „колико год буде потребно“.
„Украјина је данас у горем положају него што је била у новембру прошле године. Њена војска је исцрпљена, њене залихе наоружања су при крају, а западна јавност је све више подељена по питању даљег пружања помоћи“, истиче Вилик.
По његовим речима, Украјина је контраофанзивом требало да сачува политичку подршку, доказавши „да може да поврати изгубљене територије“.
„Сада ће присталице Украјине можда морати да износе супротан аргумент: Украјина неће повратити значајну територију и потребна јој је временски неограничена помоћ да спречи разорни пораз“, констатује новинар.
Такође истиче да је „прозор за повољно решавање ситуације у Украјини путем преговора вероватно затворен, ако је уопште икада и постојао“.
Вилик верује да САД не желе да уђу у директан рат против Москве.
Он сматра да америчке власти не треба да признају уједињење нових руских региона са Русијом.
„Међутим, можда би требало да са снова о победи пређу на припреме за живот у пат позицији. Пат позиција у Првом светском рату измењена је директним укључивањем САД као противника Немачке. Међутим, САД не желе да уђу у директан рат са Русијом. Победа Русије у Украјини била би страшан ударац америчким интересима, али не тако ужасан да се ризикује нуклеарни рат“, оценио је он.
Новинар сматра да Вашингтон треба да промени стратегију и постави реалније циљеве у вези са ситуацијом око Украјине.
„Амбиције спољнополитичких кругова у жељи да се постигне пораз Русије у контрасту са чињеницом да је почела исцрпљујућа монотона борба указују на класични неуспех стратегије. Да је администрација формулисала остварив крајњи циљ и план за његово спровођење, можда би престало расти противљење Конгреса помоћи Украјини“, закључио је он.