Сва немоћ Звезде у двобоју са Лајпцигом, који је у две недеље двапут преслишао српског шампиона (2:1 у Београду и 3:1 у Немачкој), огољена је ситуацији када Мирко Иванић упорно покушава повлачећи за дрес на средини терена да заустави вундеркида Ћавија Симонса за шта оправдано добија жути картон.
Али, то је само једна од слика и прилика стања у ком се налази Црвена звезда, у које ју је довео човек од ког се можда превише и очекивало – Барак Бахар.
Добио је одрешене руке, доведени су фудбалери с којима је Звезда изгубила свој идентитет, који је стекла као велики клуб са титулама европског и светског првака.
Нестали су „преко ноћи“ миљеник навијача и небројено пута најбољи фудбалер Звезде Александар Катаи, Гелор Канга, који је, додуше враћен за меч са Лајпцигом, а примат су преузели странци: Олајинка, Красо, Хванг, Букари, Шериф Ендиаје...
Потрошено је рекордних 12,6 милиона евра у летњем прелазном року, а шта је добијено?
Бод! И то, из четири меча Лиге шампиона, довољан за тек треће место у Групи Г, исто толико има и последњепласирани Јанг Бојс, са којим ће управо Бахарова „зарибала машинерија“ одмерити снаге у наредном колу у Берну.
Биће то меч истине, меч у ком ће се видети да ли Звезда има квалитет да презими у Европи и да се спусти из Лиге шампиона степеник ниже у Лигу Европе.
Бројне грехе направио је Барак Бахар откако је стигао. Испоставиће се да је једини погодак направио када је повлачио онај најрадикалнији рез, одрекавши се Милана Борјана ког је међу стативама заменио Омри Глазер. Врхунски је голман и сачувао је Звезду свега и свачега, поготово у Лиги шампиона. Мрежа би била далеко пунија да маестрални Израелац није на голу. Али, то је практично јед(и)на светла тачка, јер из меча у меч Бахар лута са тимом и формацијом.
Видело се још једном на делу против Лајпцига. Кренуо је практично без класичног нападача, екипа је деловало тупо, без праве „оштрице“ са брзоногим Букаријем и безвољним Жан Филипом Красоом.
Зна фудбала Красо, можда и највише од свих у Звезди, али му је вољни моменат велики проблем и вечити минус. Вероватно звог тога га је Бахар после рапсодије на старту сезоне и константних голова и асистенција „закуцао“ за клупу. Вратио га је против Лајпцига, али Красо ни на који начин није допринео да екипа озбиљније угрози гол Бласвича.
Почео је Бахар против Немаца с његовим соломонским решењем да Срђан Мијаиловић дејствује крај десне аут линије, од њега који је био везни играч, задњи или централни, упорно жели да направи бека, али из меча у меч се добија потврда да то једноставно не може.
Управо зато је Израелац посегнуо за очајничким решењем, када је на старту другог полувремена „у ватру“ бацио „рањено“ Звездино дете Косту Недељковића, који заиста одлично игра ове сезоне и право је откровење.
Коста је против ТСЦ-а зарадио посекотину на челу и рану од неких пет центиметара и неколико копчи, али је стиснуо зубе и са чалмом око главе истрчао да се бори против Лајпцига, као што је био случај и против Радника прошлог викенда.
Оставио је солидан утисак, али је било илузорно очекивати да „рањено“ Звездино дете на позицији десног бека може озбиљније да угрози озбиљно утегнути Лајпциг, који је уз Манчестер сити обезбедио пласман у нокаут фазу Лиге шампиона.
Делије и сви остали којија је црвено-бела боја у срцу, њих око 45.000 колико их је било на Маракани против Лајпцига, отишли су покисли и разочарани кући. Једноставно, Немци су показали да су за класу бољи и да су за Звезду - Лига шампиона, док је са северне трибине док су играчи Звезде ишли ка тунелу загрмело: „Хоћемо титулу, хоћемо титулу“.
Тиме је послата јасна порука Бахару и играчима шта им је чинити. Лига шампиона је прошлост, остаје да се види да ли је Лига Европе садашњост и реалност, али ће за то морати да се сачекамо три две ндеље до судара у Берну...