Према објављеним резултатима, одбор је одобрио нацрт са 40 гласова „за“ и 2 „против“.
Према тексту документа, „државном секретару је дато овлашћење да пружи додатну помоћ Украјини користећи средства конфискована од Централне банке Руске Федерације или другу страну имовину Руске Федерације“.
Одлуку о конфисковању суверене руске имовине под јурисдикцијом САД може да донесе амерички председник. После тога, заплењена средства се стављају у посебан „фонд за подршку Украјине“.
„Сва права, власништво и приходи од конфисковане руске суверене имовине... ће, ако буде потребно, прећи на Владу Сједињених Америчких Држава док се држе у фонду за подршку Украјини“, наводи се у предлогу закона.
Средства из овог фонда, према предлогу закона, стоје на располагању државном секретару у сврху „надокнаде Украјини за претрпљену штету“, укључујући реконструкцију и обнову, хуманитарну подршку становништву и друге сврхе.
„Државни секретар треба да обавести одговарајуће одборе Конгреса најмање 15 дана пре него што се било каква средства из фонда за подршку Украјини предају Влади Украјине, неком другом лицу или међународној организацији“, наводи се у документу.
Осим тога, предлог закона налаже америчкој влади да предводи координисане међународне санкције које имају за циљ замрзавање руске имовине заједно са партнерима, укључујући Европску унију и Групу Г7.
Раније је руски министар финансија Антон Силуанов изјавио да ће од 2022. године непријатељске западне земље уводити санкције Русији, њеним грађанима и организацијама, а Европска унија и друге западне земље активно раде на стварању законских услова за конфискацију „замрзнуте“ руске имовине. Уводи се спољна управа подружницама руских компанија, а правним и физичким лицима Русије незаконито се одузимају или ограничавају права власништва.