1 / 14
Изложба "Гаврило Принцип и Млада Босна" настала је као резултат опсежног истраживања историчара Милоша Војиновића који је, радећи на теми „Политичке идеје Младе Босне“ по књигама и архивима налазио фотографије Гаврила Принципа, Младе Босне и Сарајевског атентата
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 14
На изложби је представљено близу 200 фотографија, које је Војиновић пронашао у Архиву Србије и Архиву САНУ, Народној библиотеци Србије, Архиву града Сарајева, Историјском музеју Босне и Херцеговине, Архиву БиХ и Националној библиотеци БиХ
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 14
Диверзантки курс у Врању 1908. године. За време балканских ратова, многи младобосанци били су добровољци у српској војсци Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 14
Иако је важила пракса да се неред и насиље не документују, очигледно је да су аустоугарски новинари и њихови уредниици желели да фотографије уништене српске имовине представе као спонтани чин реакције нормалног света на оно што се догодило имајући у виду да је највећи део завереника био српског порекла
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 14
Са само 17 година, Гаврило Принцип се придружио „Младој Босни“, која се залагала за ослобођење Босне и других јужнословенских народа од аустроугарске окупације и уједињење са Србијом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 14
Након доношења одлуке да изврше атентат, три кључна завереника, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић одлучују и да се фотографишу. То је било као остављање трага о себи. Принцип и Грабеж се фотографишу на Калемегдану, у мају 1914, а Чабриновић је одлучио да се фотографише на сам дан атентата. (Трифко Грабеж, Милан Цигановић и Гаврило на Калемегдану у Београду, мај 1914. године)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 14
Након атентата власти су искористиле неке врсте уличних банди или помоћних полицијских јединица да подстакну напад на српску имовину
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 14
Аустроугарска штампа је тврдила да је на фотографији приказано хапшење Принципа, међутим тридесетих година се појављује Немац (који је живео у Сарајеву) Фердинанд Фрањо Бер, који тврди да се он налази на тој фотографији а не Принцип. Фердинанд Бер је рекао да је дошло до забуне зато што је он први уведен у станицу, а ухапшен је зато што је познавао Принципа и покушао је да спречи масу да га убије у тренутку пуцња
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 14
Током суђења Принцип је преузео пуну одговорност за атентат на себе, изјавивши да је то његов лични чин и да Србија у томе није имала никакве везе.Током унакрсног испитивања је рекао: „Ја сам националиста Југословен. Моја је тежња ујединити све Југословене у којој било државној форми и ослободити их од Аустрије."
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 14
Као малолетник, по тадашњим аустроугарским законима, Гаврило Принцип је осуђен на максималну казну од 20 година затвора, коју је служио у тврђави Терезин, у веома лошим условима, са слабом исхраном, уз свакодневно мучење, те је оболео од туберкулозе. Преминуо је 28. априла 1918. године, у својој 24. години
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 14
Официр српских железница Милан Цигановић( кога је Аустроугарска означила, уз Воју Танкосића, као једног од организатора атентата) је 27. маја 1914. године Недељку Чабриновићу, Гаврилу Принципу и Трифку Грабежу испоручио четири револвера и шест бомби. Аустроугарска влада је 25. јула 1914. године тражила од српске владе његово хапшење али је премијер Србије Никола Пашић обавестио аустроугарску владу да није у могућности да спроведе хапшење јер би таква акција нарушила устав Србије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 14
Фотографија аутомобила са престолонаследником Фердинадом испред Градске већнице у Сарајеву
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 14
Данила Илића, Вељка Чубриловића и Мишка Јовановића, Окружни суд Земаљске владе у Сарајеву је осудио због на смртну казну вешањем.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 14
Посмртни остатаци Принципа, Чабриновића и Грабежа су прво сахрањени тајно и без обележја у Терезину, да би потом,када је настала Чехословачка, на њихове гробове су стављени крстови са именима, датумима рођења и смрти и натписом 'српски трпитељ'. 7. јула 1920. године пренети су у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и сахрањени на српском православном гробљу у Сарајеву. Пре него што су послата пут Југославије, тела атентатора су премештена на свечено место на терезинском гробљу. Њихови ковчези били су изложени у породичној гробници градоначелника Терезина
© Sputnik / Лола Ђорђевић