До сада невиђене фотографије непосредно пред убиство Франца Фердинанда

Изложба "Гаврило Принцип и Млада Босна" настала је као резултат опсежног истраживања историчара Милоша Војиновића који је, радећи на теми „Политичке идеје Младе Босне“ по књигама и архивима налазио фотографије Гаврила Принципа, Младе Босне и Сарајевског атентата

На изложби је представљено близу 200 фотографија, које је Војиновић пронашао у Архиву Србије и Архиву САНУ, Народној библиотеци Србије, Архиву града Сарајева, Историјском музеју Босне и Херцеговине, Архиву БиХ и Националној библиотеци БиХ

Диверзантки курс у Врању 1908. године. За време балканских ратова, многи младобосанци били су добровољци у српској војсци Србије

Иако је важила пракса да се неред и насиље не документују, очигледно је да су аустоугарски новинари и њихови уредниици желели да фотографије уништене српске имовине представе као спонтани чин реакције нормалног света на оно што се догодило имајући у виду да је највећи део завереника био српског порекла

Са само 17 година, Гаврило Принцип се придружио „Младој Босни“, која се залагала за ослобођење Босне и других јужнословенских народа од аустроугарске окупације и уједињење са Србијом

Након доношења одлуке да изврше атентат, три кључна завереника, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић одлучују и да се фотографишу. То је било као остављање трага о себи. Принцип и Грабеж се фотографишу на Калемегдану, у мају 1914, а Чабриновић је одлучио да се фотографише на сам дан атентата. (Трифко Грабеж, Милан Цигановић и Гаврило на Калемегдану у Београду, мај 1914. године)

Након атентата власти су искористиле неке врсте уличних банди или помоћних полицијских јединица да подстакну напад на српску имовину

Аустроугарска штампа је тврдила да је на фотографији приказано хапшење Принципа, међутим тридесетих година се појављује Немац (који је живео у Сарајеву) Фердинанд Фрањо Бер, који тврди да се он налази на тој фотографији а не Принцип. Фердинанд Бер је рекао да је дошло до забуне зато што је он први уведен у станицу, а ухапшен је зато што је познавао Принципа и покушао је да спречи масу да га убије у тренутку пуцња

Током суђења Принцип је преузео пуну одговорност за атентат на себе, изјавивши да је то његов лични чин и да Србија у томе није имала никакве везе.Током унакрсног испитивања је рекао: „Ја сам националиста Југословен. Моја је тежња ујединити све Југословене у којој било државној форми и ослободити их од Аустрије."

Као малолетник, по тадашњим аустроугарским законима, Гаврило Принцип је осуђен на максималну казну од 20 година затвора, коју је служио у тврђави Терезин, у веома лошим условима, са слабом исхраном, уз свакодневно мучење, те је оболео од туберкулозе. Преминуо је 28. априла 1918. године, у својој 24. години

Официр српских железница Милан Цигановић( кога је Аустроугарска означила, уз Воју Танкосића, као једног од организатора атентата) је 27. маја 1914. године Недељку Чабриновићу, Гаврилу Принципу и Трифку Грабежу испоручио четири револвера и шест бомби. Аустроугарска влада је 25. јула 1914. године тражила од српске владе његово хапшење али је премијер Србије Никола Пашић обавестио аустроугарску владу да није у могућности да спроведе хапшење јер би таква акција нарушила устав Србије

Фотографија аутомобила са престолонаследником Фердинадом испред Градске већнице у Сарајеву

Данила Илића, Вељка Чубриловића и Мишка Јовановића, Окружни суд Земаљске владе у Сарајеву је осудио због на смртну казну вешањем.

Посмртни остатаци Принципа, Чабриновића и Грабежа су прво сахрањени тајно и без обележја у Терезину, да би потом,када је настала Чехословачка, на њихове гробове су стављени крстови са именима, датумима рођења и смрти и натписом 'српски трпитељ'. 7. јула 1920. године пренети су у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и сахрањени на српском православном гробљу у Сарајеву. Пре него што су послата пут Југославије, тела атентатора су премештена на свечено место на терезинском гробљу. Њихови ковчези били су изложени у породичној гробници градоначелника Терезина