Министар спољних послова Србије Ивица Дачић најавио је 9. новембра кандидатуру Србије за чланство у Извршном савету Унеска, организације Уједињених нација за образовање, науку и културу, а по речима нашег саговорника дипломате и бившег амбасадора Бранка Бранковића, за Србију би то било од изузетне важности.
Шансе одличне дели нас корак
„Шансе да се то деси су нам добре, с обзиром да смо били део Извршног савета у неколико наврата и да нас доста дуго није било у њему. Учешће ће нам дати стални увид у намере Приштине и могућност да пратимо како се чува наше културно наслеђе које је већ под заштитим Унеска,“ каже Бранковић.
Он подсећа да је Дачић ову кандидатуру најавио у обраћању на Генералној скупштини Унеска у Паризу и да после свега што је речено тамо имамо добре шансе за успех.
„Извршни савет је иначе оперативно тело Унеска, да не кажем срце те организације и оно нон-стоп ради, јер кроз руке чланица овог Савета пролази све што се тиче заштите и очувања културног добра целог света. Са те позиције могли бисмо да боље имамо увид шта се дешава када је у питању наше културно наслеђе на КиМ. Наиме, седница ове организације се одржава једном годишње док Савет ради стално,“ објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, имајући у виду актуелна збивања на КиМ било би изузетно погодно да се Србија врати у Извршни савет Унеска.
Приштина се ућутала по питању Унеска
„Да смо хтели да бирамо не бисмо изабрали бољи тренутак за повратак, с обзиром шта се све дешава на Косову и Метохији, али и због раније најаве Приштине да ће ове јесени поново покушати да постане члан те организације. За сад видимо да Приштина није званично затражила тако нешто па сматрам да је од тога и одустала, с обзиром да је више пута овде доживела дебакл по истом питању,“ каже Бранковић.
О новим члановима Извршног савета ће се гласати 15. новембра, а кандидати су и Русија, Словачка, Чешка, Узбекистан и Албанија.
Србија, која не признаје независност Косова самопроглашену 2008. године, противи се чланству Косова у Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама, међу којима је и Унеско.
До сада смо више пута успешно лобирали против чланства Косова у Унеску, а Дачић је у свом говору навео да је српска културна баштина на Косову угрожена, као и да су „међународне снаге, са задатком да чувају српску и светску културну баштину, распоређене само на појединим културним добрима“.
Под заштитом Унеска су три православна манастира на Косову - Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, као и црква Богородице Љевишке у Призрену.
Србија је чланица Унеска од 20. децембра 2000. године, мада је као правна наследница СФРЈ део пионирских корака ове организације јер је у склопу тадашње СФРЈ чланица од 31. марта 1950. године, када је основала и своју прву националну комисију за Унеско.
Српска културна баштина на КиМ
За Србију је од посебне важности заштита укупне српске културне баштине на Косову и Метохији, где се налази 1.300 српских цркава и манастира , који чине културно наслеђе српског народа првог реда.
Србија се у Унеску залаже за спречавање све чешћих покушаја прекрајања историје и преузимања културне баштине мотивисаних политичким тежњама. После погрома 2004. године, прва донаторска конференција за порушене и оштећене споменике на Косову и Метохији је била организована под окриљем Унеска (2005).
У обнови споменика учествовали су и Савет Европе, Европска унија и друге међународне организације, према посебном програму који је предложио Унеско. Сходно Конвенцији о заштити светске културне и природне баштине коју је потписала, Србија се обавезала да се стара о светској баштини на својој територији, међу којима су и четири споменика на Косову и Метохији, који су 2006. године уписани на Листу угрожене светске културне баштине.
Косово је 2015. године покушало да се учлани, али није добило двотрећинску подршку земаља чланица.