Споразум је потписан у присуству премијера Србије и Северне Македоније Ане Брнабић и Димитра Ковачевског.
Премијерка је рекла да потписани меморандум као и јуче отворени сајам „Винска визија Отворени Балкан“ доприноси унапређењу односа наших пријатељских земаља.
"Железничка инфраструктура је приоритетна инфраструктура и по транспортној стратегији железнички саобраћај је у овом тренутку и за Европу, али и читав свет најважнији саобраћај јер је еколошки најприхватљивији и најефикаснији вид саобраћаја", рекла је премијерка.
Она је додала да је Србија посвећена изградњи и унапређењу железничке инфраструктуре у коју су уложена значајна средства.
"Завршили смо брзу пругу између Београда и Новог Сада. До 2024. године завршавамо и деоницу између Новог Сада и Суботице и имаћемо завршену деоницу од Београда и мађарске границе. Очекујемо да до краја 2025. године и мађарска страна заврши своју деоницу између Будимпеште и границе са Србијом. Настављамо даље инвестиције у сарадњи и партнерству уз огромну финансијску подршку и кроз грант средства и кроз кредите. Настављамо да улажемо и у железнички коридор 10 модернизацијом пруге између Београда и Ниша", истакла је Брнабић.
Премијерка је рекла да је последњих неколико месеци разговарано о деоници до Скопља, за коју је данас потписан меморандум о сарадњи, а да ће у наредном периоду бити формирана заједничка радна група и дефинисан јасан акциони план.
"Након тога инвестираћемо и даље у железнички коридор десет до Скопља. Након тога од Скопља настављамо да разговарамо и са партнерима из Грчке за пругу до Солуна и до Атине, што је за Србију од изузетно велике важности. Уколико ово успемо да урадимо на брз и ефикасан начин имаћемо и огромне бенефиције и за привлачење додатних страних директних инвестиција и у Србију и у Северну Македонијху, али и директно ћемо имати добар утицај на БДП од транспортних услуга", појаснила је Брнабић.
Брнабић је додала да су Србија и Северна Македонија током протекле године забележиле рекордну робну размену која је достигла милијарду и четристо осамдесет милиона евра.
"Неких 28 одсто више него 2021. године. Ако погледамо период у последњих десет година робна размена између Северне Македоније и Србије повећана је за 2,4 пута 608 милиона евра на 1,48 милијарди евра, а робни извоз је порастао 2,6 пута увоз 2,2 пута", навела је премијерка.
Брнабић је током излагања позвала председника Владе Северне Македоније Дмитра Ковачевског, који је присуствовао потписивању Меморандума, да већ од сутра заједно са Србијом крене у промоцију Северне Македоније у оквиру специјализоване светске изложбе Експо која ће се одиграти у Београду 2027. године.
Ковачевски: Брзом пругом преко Ниша биће повезани Београд и Скопље
Ковачевски је рекао да Меморандум о сарадњи у области железнице, потписан између Србије и Северне Македоније, подразумева изградњу брзе пруге која ће повезати Београд и Скопље, преко Ниша.
Ковачевски је рекао да Меморандум о сарадњи значи изградњу пруге високих перформанси.
"Овај Меморандум о сарадњи се односи на линију која има крајњи циљ да повеже Атину, Солун, Скопље, Ниш, Београд, Љубљану и Салцбург, са краком за Будимпешту. Конкретно, говорили смо о деоници Скопље-Ниш-Београд и томе да се повеже са аеродромом у Скопљу. Ради се о прузи која треба да се изгради у дужини од 50 километара на територији Северне Македоније у првој фази", рекао је Ковачевски.
Како је навео, намера је да на Коридору 10 буде изграђена комплетно нова брза пруга која ће ићи од Скопља до Солуна и потом од Скопља до Пиреја и Атине.
Комерцијална брзина ове пруге ће бити најмање 160 километара на час, најавио је Ковачевски.
"У односу на друга питања, Коридор 10 је заиста важан за нас. Европски коридор и његова реконструкција је неопходна за нас да задржимо конкурентску позицију у региону и да преко пруге развијамо цео регион. Ово је још једна могућност за регионалну иницијативу у којој омогућавемо брз промет роба и услуга, не само преко земаља Западног Балкана, већ и преко земаља Европске уније", изјавио је Ковачевски.
Премијер Северне Македоније подсетио је да су, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, остварене бројне користи, попут синхронизације и признавања одговарајућих сертификата, што је довело до повећавања конкурентности региона.