Пикси је резултатски и играчки препородио екипу откако је у у фебруару преузео национални тим који је на челу са Љубишом Тумбаковићем доживео још једно разочарање у низу, не изборивши пласман на Европско првенство.
Стигао је Пикси и Орлови су заиграли далеко лепршавији фудбал на гол више, изборен је пламан на Светско првенство у Катару, где смо доживели неуспех, а Митровић, Тадић и другови сада су на правом путу да остваре циљ за који Србија живи и чека 24 године – а то је пласман на Европско првенство.
И ту смо, надомак циља. Кикс Црногораца или бод против Бугара на стадиону „Дубочица“ у Лесковцу, где су тачније сва три далеко реалнија због стања на табели и квалитета, који је несумњиво на страни Србије.
Али, да ли је Пикси својом поруком на конференцији пред лет у Белгији и пријатељски сусрет са истоименом селекцијом, забринуо или обрадовао Србију?
„Мој уговор са ФСС траје до 31. децембра. У случају да се квалификујемо на Европско првенство, продужава се до краја тог такмичења. Да лис сам причао са неким из ФСС-а око продужетка уговора? Нисам, нити је моменат да се прича о томе. Не треба нико да брине што се тиче мог статуса. Бићу селектор, настављам посао и водићу репрезентацију, али....“, рекао је Стојковић пред меч који су Орлови изгубили минималним резултатом у Левену.
Али, увек постоји оно али, које жуља, брине, уноси дозу немира. На шта је кормилар, некада мајстор у копачкама, можда и највећи ког су имали Југославија и Србија тачно мислио?
„Ја сам од 1. јануара слободан агент. Могу да разговарам, то ми ФИФА правила дозвољавају. Шест месеци пре истека уговора сте слободни да разговарате о својој будућности. Не кажем да ћу то учинити, али имам право на то и ту нико нема право да се љути“, закључио је Пикси.
Да ли је селектор покушао нешто између редова да поручи и да провуче, сервира нацији, или је пак у питању нешто друго, остаје нам да сачекамо прво недељу, Лесковац и Бугаре. А ко зна, можда мистерија буде продужена и одложена чак до 31. децембра, па нас Пикси за Нову годину све обрадује или разочара.
Ко зна...
Оно што је познато је да је селектор Србије недавно причао да је и он имао понуде из Саудијске Арабије, а сви знамо како и колико Арапи плаћају, али да из поштовања према ФСС није желео било коме да ради иза леђа. Треба имати и то у виду. Такође, селекторски посао је изузетно стресан, а Србија као земља са седам милиона селектора носи са собом посебну тежину и брже се стари.
Али, да не трчимо пред руду, да сачекамо прво тај дуго очекивани пласман на Европско првенство, после чега ће многе ствари у српској кући фудбала бити јасније.
Погледајте нову епизоду емисије Миљанов корнер.