Амбасадор Немачке на тзв. Косову Јорн Роде направио је други инцидент у протеклих седам дана којим је жестоко увредио Србе. После посете манастиру Високи Дечани, Роде је на друштвеној мрежи „Икс“ написао:
„Данас смо завршили нашу регионалну конференцију немачке амбасаде незаборавном посетом косовском манастиру Дечани , који се налази на Унесковој листи. Место је јединствено! Захвалан оцу Сави и његовој браћи на гостопримству и обогаћеној дискусији“.
Непријатељи Србије без рукавица
Очигледно је да земље квинте појачавају све врсте притиска на Србе на Косову и Метохији и српску државу, каже за Спутњик Вукосављевић.
Признање „такозваних амбасадора Француске и Немачке при терористичкој власти на Косову и Метохији“ да су одговорни за измештање спомен плоче српским војницима и изјава Родеа су доказ да су њихове провокације све бестидније и агресивније, и да нескривено и без рукавица понижавају српски народ.
„То су у данашњем историјском тренутку, кад је реч о Косову и Метохији и српским државним интересима на Балкану, непријатељске земље и ја се не либим да то кажем! Дакле, Француска и Немачка су у политичком смислу кад је реч о српским националним интересима на Балкану, у овом тренутку непријатељске земље. То је често било у историји, али ово сада је ескалација једног разгоропађеног новог непријатељства. После 1999. ово су најоштрији вербални и политички испади који су забележени. Реакција Србије прошла је без конкретнијих потеза које политика и правила понашања пружају, а то је да амбасадори те две земље у Београду буду позвани и да им се уручи најоштрији протест“.
Припрема Срба за ново дивљаштво Запада
Изјавом Родеа о Високим Дечанима као косовском манастиру под заштитом Унеска, јасно се цртају контуре будуће политике да се од српске културно-историјске баштине прави некаква косовска црква или нека хришћанска заједница која припада свима, сматра Вукосављевић и додаје да је реч о злочиначкој НАТО и политици земаља Квинте.
Подизање лествице дрскости
Према Вукосављевићу, понашање немачког амбасадора није аутономни гест једног другоразредног дипломатског службеника, већ је реч о дипломатској активности усклађеној са Министарством спољних послова из Берлина.
„Да није тако, огласили би се немачки министар или Министарство спољних послова и одбацили би ту изјаву као непрецизну и увредљиву и извинили би се и Српској православној цркви и грађанима Србије. Морамо да разумемо да понашање дипломата и квазидипломата, лажних или правих дипломата земаља квинте у Србији и на територијама где живи српски народ, као и понашање неких других амбасадора, пре свега мислим на израелског, нису случајности. У неким случајевима реч је о опипавању пулса, а у неким, као што је у овом, мислим да је реч о директној провокацији и простом подизању лествице дрскости званичне политике тих држава“.
Изместити споменик захвалности Француској
Према његовим речима, Немачка, Француска и САД данас предњаче у политици понижавања Србије не само ултимативним захтевима на такозваним преговорима, него и изјавама и потезима својих службеника на различитим нивоима.
„Наравно, не би требало реаговати ратним објавама на сваку провокацију, али ако држимо до себе, барем би се нашао неко ко би покрио Споменик захвалности Француској црним платном, на једно седам дана. Не треба га ни рушити ни вандализовати, али у случају поновљеног инцидента требало би га изместити са Калемегдана на неко друго место у предграђе Београда. Јер, Француска не заслужује више нашу захвалност...“
Вукосављевић предлаже да се на место Споменика захвалности Француској врати споменик Карађорђу ког су срушили Аустроугари приликом окупације Београда у Првом светском рату.