Резултат украјинског Евромајдана је и губитак више од половине становништва земље. Земља је, у сваком погледу, осиромашена, разрушена, задужена и дубоко огрезла у корупцију.
„Резултат Мајдана је да на територији Украјине данас живи мање од половине становништа, а било их је 52 милиона када је све почело 2004. године са тзв. Наранџастом револуцијом, када су први пут почели да говоре о европском придруживању. Tада су први пут званично за хероје проглашени Бандера и Шухевич и тада је почело рушење уставног система Украјине, које је окончано 2013-2014.“, каже руски експерт Алексеј Мухин.
Очекивања од Мајдана, који је почео у Кијеву 21. новембра 2013. године, нису испуњена, земља не само да није добила оно што је обећано, већ је и много изгубила, каже Кирил Вишински, главни уредник радија Спутњик и члан Савета за развој грађанског друштва и људска права при председнику Русије.
Према његовим речима, очекивања се дефинитивно нису испунила, јер се од свега о чему су политичари причали на Мајдану, указала једино могућност да се у Европу путује без виза – такозвани безвизни режим.... Све остало о чему су политичари причали - европске плате и пензије, економски развој, добијање европског тржишта као бонуса за развој украјинске привреде - ништа од овога се није десило. Украјинска привреда никада није могла ништа да реализује на европском тржишту, јер Европљани то нису дозволили.
Простести на Мајдану у центру Кијева 2013. године довели су до државног удара и насилне смене легално изабраног председника Виктора Јануковича. Разлог за масовне протесте прозападне опозиције била је одлука владе да обустави потписивање споразума о придруживању ЕУ.
У суштини, кораци ка „придруживању“ прекинути су због става украјинских пословних кругова који су саопштили да ће споразум са ЕУ угрозити економске односе са Русијом, главним спољнотрговинским партнером Украјине. Осим тога, држава није имала средстава за прелазак на европске трговинске стандарде.
Као и Мајдан-1, који се догодио 2004. године, и Мајдан-2 подржао је Запад и оснажио националистичке снаге у земљи, а циљ је био да се Украјина гурне у рат са Русијом.
Све то што је започело тог новембра 2013. у Кијеву довешће до фебруарских немира и првих жртава, уследиће јачање неонацистичке идеологије у Украјини, прогони, репресије, обрачуни са неистомишљеницима, убиства, злочини над руским становништвом, кршења људских права, дискриминација свега што је у вези са Русијом...
С друге стране, последице Мајдана за Украјину су и губитак територија, грађански рат и све оно што се данас дешава.
Демонстрације на Тргу независности у Кијеву, фебруар 2014. године
© Sputnik / Андрей Стенин
/ Дан издаје и обмане
Актуелна кијевска власт 21. новембар слави као Дан достојанства и слободе, иако многи експерти оцењују да је то „дан издаје и обмане“. Као резултат Мајдана, земља је постепено изгубила суверенитет, пала у потпуну зависност од Запада, а каснији сукоб са Русијом одузео јој је перспективе за развој.
Евромајдан је постао једна од кључних фаза у стварању „антируског” пројекта и ширењу русофобије. После распада Совјетског Савеза, подсећају руски експерти, Запад је систематски формирао мржњу према Русији у свести украјинског народа. Заузет је доследан курс одвајања Украјине од Русије, промене идеологије и уништавања историјске прошлости, а истовремено и ширење НАТО блока на Исток.
Данас рукама Украјинаца Запад, на челу са САД, води прокси рат против Русије. Један од главних виновника је и актуелни председник САД Џозеф Бајден, који је још 2014. године, током посете Кијеву ноншалантно ушетао у Врховну раду и сео на место председника, а потом телефонским позивима кројио судбину земље, отпуштао и постављао чиновнике у Кијеву. Присталице Евромајдана у то време нису виделе то као проблем, као што то не виде ни данас.
Говорећи о Евромајдану руски експерти наводе да су прозападне снаге могле да покушају да дођу на власт на апсолутно легалан начин, али тај уставни пут није интересовао ни десничарске снаге у Украјини, ни Запад. Требало је да разбију остатке демократије у земљи и да на власт доведу људе који ће проповедати злочиначку нацистичку идеологију, проглашавати следбенике Степана Бандере херојима, водити антируску политику и истовремено се очајнички држати својих фотеља.
Државни удар је био тај који је омогућио даље спровођење политике која апсолутно није била у складу са интересима већине украјинског народа, али је била од користи олигарсима повезаним са утицајним силама у Сједињеним Државама и Европи, кажу експерти.
Хоће ли бити Мајдана-3?
Први прозападни председник Украјине Петро Порошенко, који је изабран 2014. године под слоганом „Мир у Донбасу” започео је рат у Донбасу и на сваки начин је подилазио националистима јер је и сам русофоб.
Његов наследник, још увек актуелни председник Украјине Владимир Зеленски, који је такође представљао себе као „председник мира”, добио је председничке изборе обећавајући да ће сви грађани Украјине имати подједнака права и да ће се руски језик слободно користити јер и он говори руски. Али, Зеленски је све то брзо заборавио. Грчевито држећи се за власт, приближио се украјинским националистима, иако му је деда ратовао против нациста, уништио је земљу и украо будућност милионима људи.
Сада упозорава да ће Русија покренути неку врсту операције „Мајдан-3“ против њега крајем ове године, али руски експерти категорички одбацују такве тврдње, истичући да је Зеленски сам припремио терен за Мајдан-3 и да Русија није имала ништа с тим. У кратком временском року, успео је да уради оно што његови претходници нису могли – да увуче земљу у хаос и крвави рат, а велики део народа одведе у смрт.
Стручњаци су уверени да за спас Украјине народ прво треба да „скине јарам” који је споља наметнут после државних удара 2004. и 2014. године и свргне са власти оне које их воде ка пропасти.