Данас, годину дана од смене власти у Кијеву, која је почела сновима о европској будућности учесника тзв. Евромајдана, реланост у Украјини је огроман број погинулих и рањених у сукобу украјинске војске и устаника на истоку земље, десетине хиљада избеглица, катастрофална економска ситуација и разорена привреда за коју ће бити потребне године, ако не и деценије да се опорави.
Немири у центру Кијева почели су у новембру када је тадашњи председник Виктор Јанукович одбио да потпише споразум о придруживању са ЕУ који би значио прилагођавање бриселским стандардима, али и губитак профитабилног уговора о бесцаринској трговини са Русијом.
Протести су ескалирали, да би средином фебруара измакли контроли и прерасли у отворени сукоб демонстраната и полиције и крвопролиће на улицама украјинске престонице које је однело око 100 живота.
Велика очекивања учесника „Евромајдана“ заменили су економски колапс и дужничко бреме, а обећања које је давала влада Арсенија Јаценука непосредно по одласку Јануковича распршила су се у судару са суморном стварношћу. Украјинска економија је потонула, а према подацима ММФ-а, њен БДП је прошле године опао за 6,5 одсто, при чему су горе од Украјине биле само Јужни Судан и Либија.
Гералд Селенете, аналитичар часописа „Трендс џорнал“, каже за Спутњик да се ништа боље и не може очекивати за земљу која је у рату.
„Земља је у рату који себи не може да приушти. Економија више не постоји. Када погледате где је индустријска база Украјине, а сукоб на истоку и даље траје, апсолутно нема сумње у то шта се дешава. Губитак трговине са Русијом од 160 милијарди долара уништио је привреду која је већ била у озбиљној рецесији. Ситуација је од веома лоше постала све гора, до нивоа депресије“, оцењује Селенте.
Аналитичар Драгомир Анђелковић истиче за Спутњик да је годину дана после „Евромајдана“ Украјина подељена и сукобљена земља.
„Државе попут Украјине, које су оптерећене идентитетским поделама, конфузијом, различитим геополитичким оријентацијама великог дела становништва, да би опстале и нормално се демократски развијале морају да се базирају на некој врсти националног споразума, да се не иде ни у једну крајност. Мајдан није био ништа друго него гурање Украјине у једну крајност из које је могао само да произађе сукоб“, наводи Анђелковић.
Према његовом мишљењу, и да је Украјина гурана у другу, источну крајност, исто би тако дошло до сукоба, али су представници те опције то схватили и покушавали су да очувају јединство и стабилност Украјине.
„Екстремисти који су заговарали ту западну ексклузивност у политици Украјине евидентно нису размишљали о стабилности земље и, ако је неко крив за урушавање те државе, то су они који су изазвали Мајдан, и споља и изнутра, то су они што су причали о европским и другим вредностима, а њих су после остваривали тако што су спаљивали људе у Одеси и изазвали рат“, закључује Анђелковић.
Руски аналитичари Тамара Гузенкова и Руслан Бортњик указују на све присутније разочарање грађана Украјине у актуелне власти.
„Карактеристично је да су пре годину дана учесници Мајдана нападали државне зграде и буквално упадали у њих, а милиција ништа није могла да учини. А данас су, у тој новој Украјини, хтели само да однесу неку петицију и милиција им једноставно није дозволила ни да се приближе овим здањима. Осим тога, људи су се суочили с поскупљењем гаса и струје, као и са престанком исплата пензија и плата“, каже Гузенкова.
Према оцени Бортњика, већина Украјинаца у принципу није задовољна развојем догађаја после Мајдана, иако се према самом Мајдану односе позитивно.
„Људи помало почињу да се замарају и губе веру у нову власт и у обећања о реформама и светлој будућности у ЕУ. И Украјинци, који сад трпе терет све већих цена и велике девалвације националне валуте, све мање пажње посвећују рату. Чини ми се да сам принцип — све се може отписати на рат — у Украјини полако престаје да функционише. Деведесет одсто Украјинаца види да се ништа није променило“, истиче овај аналитичар.
Упркос економским проблемима, Украјина је објавила шестоструко повећање војних трошкова који су 2015. достигли историјски рекорд за ову земљу. Кијев каже да ће новац бити потрошен за реформу армије која се бори против, како кажу, руске интервенције на истоку Украјине.
У међувремену, операција украјинске војске уништила је половину рудника и фабрика у Доњецкој и Луганској области. У оваквој ситуацији, тешко је замислити да ће у скорије време иједан инвеститор желети да улаже у Украјину, а још мање да ће Европа ту земљу дочекати раширених руку.
