Досад непозната мрежа више од 100 насеља из бронзаног доба откривена је у данашњем Банату, на простору Србије, Румуније и Мађарске. Остаци мега-тврђава, како су их назвали научници, представљају највеће праисторијске конструкције пре почетка гвозденог доба, а ту је живело развијено и комплексно друштво, верују археолози Универзитетског колеџа Даблина (УЦД) из Ирске који су на томе радили са колегама из Србије и Словеније, наводи се у саопштењу УЦД.
„Нека од ових највећих налазишта, која називамо мега-тврђавама, позната су већ годинама, попут Градишта код Иђоша, Чанадпалоте, Сантане или невероватне тврђаве Корнешти Јаркури коју окружују ровови дуги 33 километра и која је већа од савремених цитадела и утврђења Хетита, Микењана или Египћана“, рекао је главни аутор студије Бари Малој, професор Археолошке школе Универзитетског колеџа Даблина, и додао:
„Оно што је ново, то је откриће да ова огромна налазишта нису била усамљена, већ су представљала део густе мреже блиских и међусобно зависних заједница. На свом врхунцу, људи који су живели у овој панонској мрежи насеља вероватно је било неколико десетина хиљада.“
Речни коридор Тисе и Дунава
Студију објављену у журналу „Plos One“ потписују Бари Малој, Драган Јовановић, Керолин Брујер, Марта Естанквеиро, Мирослав Бирцлин, Лидија Милашиновић, Александар Шаламон, Кристина Пенезић, Кристофер Бронк Ремзи и Дарја Гросман. Они су открили мрежу од 100 налазишта у овом региону у долини Тисе, због чега су досад непознате заједнице колективно назвали Група налазишта Тисе (ТСГ).
Скоро сва налазишта удаљена су до пет километара једно од другог и поравната су по речном коридору који формирају Тиса и Дунав, што сугерише да је реч о мрежи заједница која је међусобно сарађивала, а насељавала различите локације.
Истраживање показује да је ТСГ било важан центар иновација у праисторијској Европи и да је представљао велико чвориште у овом региону истовремено када су Микенска држава, Хетитско царство и Ново краљевство Египта били на врхунцу, између 1500. и 1200. године пре нове ере.
Откриће даје нови увид у европске везе у другом миленијуму пре нове ере, који се сматра једном од главних прекретница праисторије. Чини се да су се развијене војне и земљорадничке технологије друштва рашириле по Европи након њиховог колапса око 1200. пре нове ере. Значај и утицај ових група помаже у објашњењу сличности материјалних култура и иконографије широм Старог континента у касном другом миленијуму пре нове ере, рекао је Малој, а преноси Phus.org.
Како су живели људи бронзаног доба
„Наше схватање како је ово друштво функционисало представља изазов за многе аспекте европске праисторије. Било би екстремно невероватно да је свако од ових стотинак насеља имало појединачне вође који се међусобно такмиче. Ово што смо урадили је јединствено за праисторијску Европу – не само да смо идентификовали локације нових налазишта коришћењем сателитских снимака, већ смо успели да дефинишемо цео насељени простор, са све мапама и величином налазишта, па све до локација домова становника у њима. То нам даје увид без преседана у то како су људи бронзаног доба живели једни са другима и са својим суседима“, објаснио је Малој.
Он додаје да ово, међутим, није било мирно доба изобиља.
„Велике иновације у ратовању и организованом насиљу дешавале су се управо у ово време. Величина овог друштва показује да је било релевантно и моћно на европској позорници, а значајне одбрамбене карактеристике и оружје показују да су били добро опремљени да бране оно што су створили“, напоменуо је Малој.
Археологија и модерна технологија
Малој наводи да је популарна перцепција археологије заснована на лопатицама и четкицама, као и хируршком сечењу кроз земљиште милиметар по милиметар, али да је то близу реалности таман колико и Индијана Џонс.
„Ми смо за ово истраживање користили гомилу најновијих технологија и ослањали смо се на слике из свемира како бисмо открили досад непознату мрежу великих налазишта у срцу централне Европе, у Карпатском басену. Тестирали смо открића са сателитских снимака на земљи испитивањима, ископавањима и археолошком проспекцијом. Велика већина ових насеља настала је између 1600. и 1450. године пре нове ере и скоро сва су нестала око 1200. године пре нове ере, била су масовно напуштана“, навео је Малој.
Он наглашава да је у праисторији Старог света 1200. пре нове ере била упечатљива прекретница, када је дошло до колапса друштава у великим деловима југозападне Азије, северне Африке и јужне Европе.
„Фасцинантно је открити ове нове политије и видети у каквој су вези са добропознатим и утицајним друштвима, али отрежњује видети како су на крају дочекали исту судбину у таласу криза које су погодиле много шири регион“, закључио је Малој, пренела је „Наука Телеграф“.