Велико археолошко откриће у Србији које стаје на длан: Неочекиван налаз стар 7.000 година /фото/
19:11 30.10.2022 (Освежено: 13:37 03.11.2022)
© Фото : Спутњику уступио Мирослав МарићДугме ронађено на археолошком локалитету Градиште код Иђоша
© Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
Пратите нас
Ексклузивно
Човек који је живео у раном неолиту на простору Војводине користио је дугмад од шкољки, откривају археолози са локалитета Градиште код Иђоша. На поду напуштене куће некоме је испало дугме. Сигурно је дуго тражио ову драгоценост, пронашли су је српски археолози - седам хиљада година касније. Велика вест за науку је и порекло шкољке - дугмета.
Насеље у коме је дугме пронађено је чудо урбанизма праисторије, простирало се на чак 18 хектара, а датира из више периода, средњег и касног неолита, али и касног бронзаног и са почетка гвозденог доба. Готово стотину кућа археолози истражују годинама, а изненађењима нема краја.
Овог лета тим др Мирослава Марића из Балканолошког института САНУ радио је на две куће. Радовали су се када су схватили да нису гореле, што је случај са већином претходних. Ове куће су плански исељене, али је због тога из њих скоро све изнето.
Велика новина – ватриште и дугме
Ипак су драгоцене, у једној су, уместо стандардне пећи у винчанским насељима, у облику потковице, нашли отворено ватриште квадратног облика што је велика новина. Друга је дугме које је, како каже Марић, налаз сезоне.
"Израђено је сечењем љуштуре глицемери шкољке, која је прво угрубо исечена, а затим финим глачањем уобличена у квадрат величине "Кики" бомбоне. Затим је избушена рупа за нит, вероватно клеменом алатком од оклесаног камена. То је захтевало врло велику вештину, тај материјал јесте тврд, али под великим притиском лако пукне", каже Марић.
Он објашњава да су и на другим локалитетима из праисторије проналажена дугмад, али од ове шкољке, никада. Људи из доба неолита веома су ценили шкољке, оне су биле драгоценост. Специфичну, другу врсту шкољке, "глицимери спондилус" користили су за израду накита.
© Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић"Жута кућа" која је пронађена има и савршено сачувано ватриште, огњиште
"Жута кућа" која је пронађена има и савршено сачувано ватриште, огњиште
© Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
Пут од 900 километара, када пута нема
Друга важна чињеница, ово откриће са пода неолитске куће не доказује само вештину и уметнички дар људи из неолита. Ова шкољка није из река Војводине, стигла је из неког топлог мора, највероватније са југа, Медитерана, Јадранског или Егејског мора.
"Овде их сигурно нема, чак ни у фосилном облику. Прилично су велике, врло специфичног изгледа, данашња знања из геологије сигурно би показала да овде постоји лежиште које би одговарало, али их нема. Свакако, ово је веома специфичан налаз који нам даје директан додир са тим људима од пре 7 хиљада година, последња особа која је ово дугме дотакла, држала у рукама, живела је тада. Дугме јој је испало са одеће или из руке и остало на поду те куће, док га ми нисмо покупили и ставили у кесицу са налазима да би га сутра проучавали, помоћу њега тражили аналогије".
Археолозима је чињеница да је реч о морској шкољки важна као доказ постојања трговине на велике даљине у то доба. Фасцинира чињеница да је шкољка стигла са удаљеног мора, да се на овако велике даљине трговало у време када не постоје путеви, двоколице, било каква вучна кола.
Алатке од вулканске стене
Друг вредан налаз који потврђује ову теорију је опсидијан, специфична вулканска стена, односно стакло, које настаје само у одређеним ерупцијама, у специфичним условима. У Европи га има на неколико места, грчки је стизао са оства Мелос, на истоку долази из централне Анадолије, данашње Турске, а у наше крајеве стизао је из једног угашеног вулкана на Карпатима.
Од њега су људи неолита и каснијих доба правили алатке које су биле јако цењене, различите секаче, ножиће, стругаче. Трговина овом овом другом драгоценошћу на нашим просторима трајала је без прекида скоро две хиљаде година.
© Фото : Спутњику уступио Мирослав МарићПронађено је многшво опсидијана, делића вулканског стакла које су прастановници Војвоине користили као оруђе и оружје
Пронађено је многшво опсидијана, делића вулканског стакла које су прастановници Војвоине користили као оруђе и оружје
© Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
"Знамо од раније за трговину опсидијаном, вулканским стаклом, које потиче са једног налазишта на граници Словачке и Мађарске, то је угашени вулкан, у некој од ерупција то стакло је избачено и ношено 900 километара до локалитета на коме радимо. Највероватније је стизало Тисом, јер је она на 30 километара од вулкана на северу Мађарске, али то говори о читавом систему трговине који је успевао да пребаци ексклузивну сировину".
Ручак од шкољки
Ту није био крај изненађењима овогодишњег истраживања локалитета. Напољу, у дворишту, уз зид једне од кућа пронађен је "ручак од шкољки". Тако су археолози назвали савршено уредно сложене шкољке, смотујак је личио на лопту за рагби.
"Стављане су једна у другу, више слојева шкољки које су стављане отворене једна на другу. Претпостављамо да су остављене као секундарна сировина која се поново користила, пошто су шкољке користили за више ствари, између осталог, туцали су их у прах и додавали у глину, смешу за прављење посуда, пошто у себи имају доста карбоната, тако је посуда добијала на издржљивости", каже Марић и додаје да су на то били приморани, јер се на овом простору може пронаћи само песак и глина.
Он не искључује могућност да су сложене шкољке коришћене и као прибор за јело, као кашике или су из њих пили. Велике шкољке људи праисторије користили су и као посуде за чување. У великој мери су користили водене ресурсе, на локалитету је пронађено мноштво рибљих костију.
© Фото : Спутњику уступио Мирослав МарићУз спољни зид једне од кућа из праисторије пронађене су шкљке сложене једна у другу
Уз спољни зид једне од кућа из праисторије пронађене су шкљке сложене једна у другу
© Фото : Спутњику уступио Мирослав Марић
Удаја у суседно село
Изузетно важан део рада на овом локалитету тек предстоји, реч је о генетичким истраживањима. Пронађено је седам парцијалних скелета и кости једне особе које су у потпуности сачуване.
"Скелети су за сада обрађени само антрополошки, одређен је пол, узраст и старост тих људи. Неки су имали трагове болести, неухрањености. План је да се пронађу средства за генетске анализе, да се види њихова сродност, да ли су директни потомци из више генерација или су то људи из више популација које долазе и одлазе. Тако ћемо сазнати и да ли је било удаја на страну, у суседно место", каже Марић.
Велико истраживање на Градишту потврђује теорију о мешању различитих култура на овом простору, налази керамике су потврдили мешање неколико главних култура током целе праисторије. У неолиту Старчево, које је балкански феномен и Кереш, панонски феномен раног неолита. У касном на овим простоима прожимају се винчанска и потиска култура.
"Нека врста суживота је сигурно постојала, то данас проучавамо на нивоу кућа, појединачних домаћинстава. Даје нам потпуно нову слику, јер уз нове технологије можемо да анализирамо хемијски састав глине коју су користили, да идентификујемо лежишта са којих су правили посуде. Тако знамо и да ли су увезене, или су прављене локално", каже Марић.
© Фото : Сппутњику уступио Мирослав МарићГлава фигурине пронађене на локалитету Градиште код Иђоша
Глава фигурине пронађене на локалитету Градиште код Иђоша
© Фото : Сппутњику уступио Мирослав Марић
Он на крају разговора за Спутњик додаје да је добро што је овај локалитет откупљен средином 70- тих година, нико га не угрожава. Пројекат истраживања већ девет година заједнички спроводе Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, Народни музеј из Кикинде и Балканолошки институт. Истраживања се обављају средствима која је одобрило Министарство културе Републике Србије.
Локалитет неће бити конзервиран, јер је реч о њивама, драгоцености пронађене у једном од првих војвођанских насеља у историји човечанства биће представљене у публикацији, али и на изложби, прво у кикиндском музеју, а касније ће их видети и остатак Србије.