На улицама малог села Бањска, у ком се налази истоимени манастир који је подигао српски краљ Милутин јесења киша досадно туче готово два дана, на улици ретко можете видети неког осим новинарских екипа које и два месеца након сукоба трагају за причама и истином шта се то догодило у овом питомом месту које је једне септембарске ноћи постало главна вест у читавом свету.
Ретки пролазници својим путељцима вешто избегавају новинаре, одмахују руком и залазе у своје авлије брзо стављајући ланац преко капије како би показали да нису за разговор.
Улице у Бањској
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
Неки од њих храбрији или више из жеље да новинари оду, стану испред њих и кажу по неку реч.
„Све је још свеже и молим вас поштујте нас. Желимо да вратимо свој мир и да свој живот наставимо онако како смо живели. Доста нам је и полиције и новинара и свих осталих, овде смо некад само сретали побожне људе на путу ка манастиру, болесне који су тражили исцељење у нашој „Рајској бањи“. Сада су врата манастира отворена само током јутарње и вечерње литургије, а бања не ради уопште“, каже један од мештана Бањске.
На путу ка Бањској мање је полиције него што је то раније било, али су приметна патролна возила и џипови у којима кажу патролирају специјалне јединице тзв. косовске полиције.
Врата на манастиру су затворена, ретко ко пролази том узбрдицом јер је изнад манастира јако мали број кућа, готово цело село се налази подно манастира који је пре неколико година обележио 700. година постојања.
Улице у Бањској
© Sputnik / Теодор Анастасијевић
„Преко дана изађемо, прошетамо, некако се осећамо као да се сами од себе кријемо. Сада у ове јесење и кишне дане раније падне мрак па тада баш не излазимо. Чују се стално џипови, брундање аутомобила, знамо да су специјалци јер нама одавно ноћу нико не долази, на нашу жалост. Далеко је ово од слободе, али шта ћемо, ту смо где смо. Навикли смо на све и ово ће проћи“, говори нам човек који живи недалеко од комплекса „Рајска бања“.
„Баш када су направили ову бању и средили је било је чаробно. Могли сте и у најхладнијој зимској ноћи да чујете како се неко купа у термалној води напољу, да чујете жамор људи, било је ту оних који су говорили другим акцентом који су дошли да се лече, странаца, наше младежи. Сада је све утихнуло и када погледам доле према базенима ухвати ме жал. Недостаје да се чују разговори да нам село живне“, наставља показујући на бањски комлекс који је затворен истог дана када се десио сукоб док га жена на капији дозива да дође јер јој „нешто треба“.
Одлази и он и склања се са ситне кише док мокре улице остају сабласно празне, а цела Бањска чека неки бољи дан него што је овај кишни новембарски и да се са тим лепшим даном у ово место на северу Косова и Метохије врати мир у правом смислу те речи.