Истраживачи су, кроз експерименте на мишевима, пронашли да мутирани ген утиче на хипоталамус, који регулише апетит, унос хране, глад и жеђ, тако што делује на функције осталих гена у тој регији мозга.
"Постоји велика генетска компонента која се односи на наш апетит и раст, али је не разумемо у потпуности. Уколико схватимо шта се догађа код особа које имају мутацију, моћи ћемо да истражимо нове потенцијалне циљеве за губитак прекомерне тежине", рекла је докторка Ребека Дамбел, истраживач на Универзитету у Нотингаму.
Истраживање је показало да су мишеви с мутацијом уносили 12 одсто мање хране, као и да су имали краће тело и ниже нивое инсулина и лептина, хормона који помаже при регулацији телесне тежине, преноси Скај њуз.
Такође, мишеви с нижим нивоом инсулина имају здравију регулацију шећера у крви и самим тим су мање склони срчаним обољењима и дијабетесу типа два.