https://sputnikportal.rs/20231128/novo-otkrice-mutacija-gena-moze-pomoci-u-borbi-protiv-morbidne-gojaznosti--1164357660.html
Ново откриће: Мутација гена може помоћи у борби против морбидне гојазности
Ново откриће: Мутација гена може помоћи у борби против морбидне гојазности
Sputnik Србија
Научници с Нотингам Трент универзитета у сарадњи с МРЦ Харвелом открили су да мутација гена ZFHX3, за коју се верује се јавља у само четири одсто популације... 28.11.2023, Sputnik Србија
2023-11-28T20:42+0100
2023-11-28T20:42+0100
2023-11-28T20:42+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111300/91/1113009117_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_661a44dff9d0124698fefcf95a9d3542.jpg
Истраживачи су, кроз експерименте на мишевима, пронашли да мутирани ген утиче на хипоталамус, који регулише апетит, унос хране, глад и жеђ, тако што делује на функције осталих гена у тој регији мозга.Истраживање је показало да су мишеви с мутацијом уносили 12 одсто мање хране, као и да су имали краће тело и ниже нивое инсулина и лептина, хормона који помаже при регулацији телесне тежине, преноси Скај њуз.Такође, мишеви с нижим нивоом инсулина имају здравију регулацију шећера у крви и самим тим су мање склони срчаним обољењима и дијабетесу типа два.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Ново откриће: Мутација гена може помоћи у борби против морбидне гојазности
Научници с Нотингам Трент универзитета у сарадњи с МРЦ Харвелом открили су да мутација гена ZFHX3, за коју се верује се јавља у само четири одсто популације, може помоћи у борби против морбидне гојазности.
Истраживачи су, кроз експерименте на мишевима, пронашли да мутирани ген утиче на хипоталамус, који регулише апетит, унос хране, глад и жеђ, тако што делује на функције осталих гена у тој регији мозга.
"Постоји велика генетска компонента која се односи на наш апетит и раст, али је не разумемо у потпуности. Уколико схватимо шта се догађа код особа које имају мутацију, моћи ћемо да истражимо нове потенцијалне циљеве за губитак прекомерне тежине", рекла је докторка Ребека Дамбел, истраживач на Универзитету у Нотингаму.
Истраживање је показало да су мишеви с мутацијом уносили 12 одсто мање хране, као и да су имали краће тело и ниже нивое инсулина и лептина, хормона који помаже при регулацији телесне тежине, преноси Скај њуз.
Такође, мишеви с нижим нивоом инсулина имају здравију регулацију шећера у крви и самим тим су мање склони срчаним обољењима и дијабетесу типа два.
