Скитско или кримско злато које је, пре него што се Крим ујединио са Русијом, било позајмљено за изложбу амстердамском Музеју „Алард Пирсон“, а сада је по одлуци суда у Холандији предато Кијеву, а не кримским музејима којима заправо припада.
Руски експерти и званичници сматрају да је одлука холандског суда донета под озбиљним политичким притиском, те је самим тим политички ништавна. Уговор је био склопљен са кримским музејима, па би експонати њима требало и да буду враћени.
Стручна јавност је сагласна у оцени да би експонати требало да припадну фондовима музеја у којима су чувани, али се сада испоставља да је кримским музејима буквално отета њихова збирка, која је изузетно важна за разумевање скитско-грчких односа, скитске културе на Криму.
„Нисмо губили време, скоро 10 година смо се бавили правним питањима, препискама и препуцавањима, ако се тако може рећи. Дуг не памте они који га узимају, већ они који дају, а пошто смо дали своје културно наслеђе ми то добро памтимо и нећемо никоме опростити тај дуг. То није само културно наслеђе Скита, него и свих кримских народа тог времена - Гота, Алана и Грка и оно припада свим житељима Крима...“, каже Иван Шонус, председник Регионалне национално-културне аутономије Грка Републике Крим „Таврида“.
Колекција „Скитско злато“ из четири кримска музеја, већ је стигла у Кијев, а процес царињења је у току. Кремљ поручује да „Скитско злато“ припада Криму и да би требало тамо да се налази.
Холандија је предала Украјини колекцију скитског злата, саопштио је музеј „Алард Пирсон“ из Амстердама, док Кремљ поручује да злато припада Криму
© AP Photo / Peter Dejong
Шта садржи колекција
„Скитско злато“ је колекција од више од 2.000 артефаката који су коришћени за изложбу „Крим: Злато и тајне Црног мора“, која је од фебруара до августа 2014. године била постављена у Музеју „Алард Пирсон“ у Амстердаму, али је након присаједињења Крима с Русијом у марту исте године између Русије и Украјине настао спор око овог блага. И Украјина и Крим су тражили да им се културно наслеђе врати.
Четири кримска музеја су у свом захтеву навела да су прекршени услови под којима су те артефакте позајмили амстердамском музеју и да златни предмети нађени на подручју Крима тамо и припадају, без обзира на политику. Међутим, после девет година правне битке, највиши холандски суд је донео коначну одлуку, уз образложење да „руска анексија Крима није међународно призната“.
Како је додато у одлуци, иако музејски предмети потичу са Крима и стога се такође могу сматрати наслеђем Крима, они су део културног наслеђа Украјине.
Директор Музеја-резервата „Напуљ скитски“, археолог Јуриј Зајцев каже да одлука Холандије да колекцију преда Украјини није била неочекивана за музејске раднике на Криму. Говорећи о колекцији, он је напоменуо да је укупна тежина артефаката већа од 2,5 тоне.
„Комбинација импресивне тежине и речи ‘злато’ оставља јак утисак, али бојим се да ћу вас мало разочарати, јер тамо има и неколико веома тешких камених скулптура из Керча, из Бахчисарајског резервата природе. Мислим да оне чине 99 одсто те тежине. То је неколико камених стела, укључујући и тзв. Змијоногу богињу која је у извесном смислу симбол древног Керча. Постоји и пар грчких надгробних споменика из Херсонеса. Тако да то чини највећи део тежине“, објашњава Зајец.
Зајец додаје да већи део колекције чине злато, као и римско бронзано посуђе, перле од полудрагог камења и кинеске кутије... Међу артефактима су скитски шлем од чистог злата из 4. века пре нове ере, златна огрлица тешка више од једног килограма, из 2. века нове ере, затим бронзани мачеви и други. Сви они су били задржани у магацину амстердамског музеја до судске одлуке.
„За нас су те ствари вредне. Можда није све злато, има ту нешто и керамике, бронзе, али те ствари, то наслеђе одражава нашу кримску историју, историју нашег кримског мултинационалног народа. Стога ћемо наставити да се бавимо тим питањем, шта год да се деси“, додаје Шонус.
Руска специјална операција све решава
Каква ће бити даља судбина Скитског злата неизвесно је. Експерти кажу да је тешко прогнозирати. Док неки сматрају да ће експонати бити разграбљени или распродати, како би кијевске власти угасиле део својих дугова, други верују да ће се са завршетком руске специјалне војне операције решити и ово питање.
Лидер Крима Сергеј Аксјонов је нагласио да је раније било јасно да оно неће бити враћено, јер и Запад и Кијев не маре за закон, за правне норме... Он је и раније указивао на то да су у Украјини такве драгоцености увек падале у приватне руке, али сматра да ће се све решити испуњењем задатака специјалне војне операције које је поставио председник Русије.
И стални представник Републике Крим при председнику Русије, вицепремијер кримске владе Георгиј Мурадов је убеђен да ће се судбина збирке кримских музеја „Скитско злато” решити са завршетком руске специјалне војне операције у Украјини. По његовом мишљењу, збирка ће се вратити на Крим јер „ако дође до денацификације Украјине, онда ће антинацистичка Украјина бити спремна за сарадњу и неће присвојити ту колекцију“.
Оно што је извесно јесте да ће кијевске власти кримско злато користити за своју пи-ар кампању, представљајући то као добијену битку и победу над Русијом.
Оно у чему су сви руски експерти и политичари сагласни јесте чињеница да то злато припада народу Крима, руској и кримској историји и култури и да треба да буде враћено тамо где и припада.
Експерти су сагласасни да ће Москва наставити борбу и уложити све напоре да врати „Скитско злато“ које је Холандија предала Украјини.