За документ је гласала 91 земља, укључујући Русију, Бразил, Индију, Кину и Саудијску Арабију. Осам држава, укључујући САД и Велику Британију, било је против, а 62 земље биле су уздржане, међу њима је била и Србија.
Коаутори резолуције су, између осталих, Алжир, Венецуела, Египат, Јордан, Ирак, Катар, Северна Кореја, Куба, Кувајт, Либан, Мауританија, УАЕ, Сирија и Тунис.
Документ се састоји од осам тачака. У првој се наводи да Израел још није испоштовао резолуцију 497 СБ УН из 1981. године која захтева да земља укине закон којом се успоставља израелска јурисдикција над Голанском висоравни.
Поред тога, у резолуцији се захтева да се „Израел повуче са окупиране сиријске Голанске висоравни до линије која је постојала 4. јуна 1967. године, у складу са одговарајућим резолуцијама СБ“.
Такође се наводи да „наставак окупације сиријске Голанске висоравни и фактичка анексија те територије представља камен спотицања на путу ка праведном, свеобухватном и трајном миру“.
Поред тога, Генерална скупштина УН позива Израел да „обнови преговоре на сиријском и либанском правцу и да поштује обавезе и гаранције, договорене током ранијих преговора“.
Голанска висораван је до 1967. била део Сирије. Током Шестодневног рата израелске трупе су окупирале ову територију, а 1981. године су је једнострано анексирале. Припадност планинске висоравни сматра се главним субјектом израелско-сиријског сукоба, а пре почетка грађанског рата у Сирији постојали су покушаји да се он реши.