Албанац Никола Џуфка који се представља као православни свештеник, на „Дан албанске заставе“ заједно са групом људи упао је у Цркву Светог Архангела Михаила у селу Ракитница код Подујева, и одатле саопштио да је основао „Албанску националну цркву“.
Наговештај стварања „косовске цркве“
Ту се није зауставио већ је „променио“ и назив тог храма СПЦ у цркву „господина Фан Нолија“, иначе оснивача Албанске православне цркве, а подршку је добио и од градоначелника Подујева који припада странци Аљбина Куртија.
Историчар са Косова и Метохије Лука Јовановић на овај случај гледа веома озбиљно и сматра да Црква Светог Архангела Михаила није случајно изабрана, те да овај потез који Приштина није осудила може да води у два смера.
„Ово што се десило у околини Подујева треба посматрати у контексту онога што се десило 2016. године када Приштина није успела преко Унеска, дакле једне међународне организације да преузме српску културну баштину. Сада је одлучила да до тог циља дође другим путем. Односно, путем стварања „православне цркве Косова“. Други начин може бити покушај пребацивања дела или целе Епархије рашко – призренске у састав Албанске православне цркве,“ оцењује наш саговорник.
Ка том контексту, додаје Јовановић, води и сама чињеница да је за овај чин одабрала баш Цркву Светог Михаила која датира из 15. века што нас опет наводи на неке закључке.
Приштина ћути и подржава
„Они су могли ово да ураде у некој цркви новијег датума али очигледно је да је ова црква намерно одабрана управо због њене старости и аналогије са Средњим веком. Сличан проблем је СПЦ имала са нашом црквом у Новом Брду када је средњовековна Црква Светог Николе која је у рушевинама, била предмет сличног спора када су Албанци католици покушали да је пребаце у своје власништво. То јест, да је прикажу као католичко културно наслеђе на КиМ што она никада није била,“ подсећа Јовановић.
Саговорник Спутњика истиче да Приштина има тенденцију да не само српско, него и римско, византијско па и турско наслеђе присваја јер жели да докаже своју аутохтоност на простору Косова и Метохије,“ каже Јовановић.
Стручна јавност мора, додаје он, да се алармира поводом најновијих дешавања, па ако треба и да поновимо оно што је господин Дарко Танасковић својевремено урадио у УНЕСКО показивањем снимака како Албанци уништавај српске цркве и манастире 2004. године.
„Управо је ова црква у Подујеву постала синоним за мартовски погром над Србима јер је Албанац са њеног крова ломио крст. То су за нас управо материјални докази који су на нашој страни и поред тога што је албански лоби изузетно јак. У последњих пар недеља на друштвеним мрежама јасно видимо да покушавају својим објавама да прекроје историју приказивањем наших и туђих културних објеката као етнички чисто албанских, односно, косовских,“ напомиње Јовановић.
Покушај стварања четвртог стуба државе
Наш саговорник подсећа и да је немачки амбасадор на КиМ Високе Дечане назвао албанским културним добром, а и сама чињеница да из Приштине нико није реаговао на ово указује да и међународна заједница или бар њен део ово не сматрају неким чином који би требало да осуде.
„Сама чињеница да је овом акту присуствовао градоначелник Подујева који је припадник странке која је на власти нам заправо говори да и званична Приштина стоји иза ове идеје. Подсећам да је ово веома слично ономе што се десило у Црној Гори и покушају Дедеића да СПЦ претвори у црногорску цркву,“ каже Јовановић.
По његовим речима, не би се изненадио да је на делу покушај стварања косовске цркве као четвртог стуба државности.
Иначе, село Ракитница је некада била српско село, али су се последње српске породице иселиле после српско-турског рата 1878. године. Ово село и сама Црква је удаљено око 25 километара југоисточно од Подујева, а по предању, у овој цркви је заноћило тело кнеза Лазара, када су га преносили из Приштине у манастир Раваницу, после Боја на Косову.
И домаћи Албанци знају чија је црква
Албанци из села је зову „Киша Лазарит“ - Лазарева црква. Изнад улаза у припрату налази се камена розета у стилу моравске школе. Начин градње и украса одређује време подизања ове цркве у крај 14. века, први пут је обнављана у 16. веку, други пут 1936. године. Фрагменти живописа сачувани су у олтарском простору. Око цркве се сачувало старо српско гробље.
Епархија рашко-призренска се поводом овога огласила саопштењем у коме се наводи да је реч о грубом насртају на имовину СПЦ у циљу ширења етничке и верске мржње и нестабилности, саопштила је, наводећи још једном да је реч о „лажном свештенику“ који је заправо са групом људи провалио у цркву.
Из Епархије су уједно најавили да ће због насилне провале и злоупотребе објекта Српске Православне Цркве поднети кривичну пријаву против Николе Џуфке. Такође је позвала и Кфор да реагује.