Кад постанеш двоструки губитник у својој земљи – најбољи си кандидат за чело НАТО-а /видео/

Међутим, Марк Руте је сада и поред „политичког бродолома“ у својој држави, преко ноћи постао главни кандидат за генералног секретара НАТО.

Има ли НАТО неког бољег од двоструког политичког губитника? Или НАТО нешто дугује Рутеу?

Што се холандских избора тиче, донекле, овакав расплет био је и очекиван. Руте је пре парламентарних већ изгубио на изборима за горњи дом од тада новооснованог Покрета пољопривредника и грађана (на холандском је скраћеница ове листе гласила БББ) предвођеног Каролиномом ван дер Плас, који је освојио 16 oд 75 сенаторских места (по уделу освојених гласова премашили су 20 посто), оставивши на другом месту листу владајућег премијера (освојили 10 мандата).

У томе су велику улогу имали и холандски сељаци. И победа Герта Вилдерса повезана је, било директно или индиректно - са њима. Јер, у Холандији се већ неколико година одиграва „тешка“ борба која је по карактеру пре свега идеолошко – политичка.

Свакако, иза те борбе остају и крупне последице те отуда и таква мотивација за ангажманом у одређеним друштвеним групама.

Пружили су холандски сељаци достојанствен отпор. Издржали су и бруталност полиције и медијске кампање, па и неке закулисне притиске који су циљано спровођени. Ипак, чак и пошто су ту своју борбу „капитализовали“ на изборима кроз Покрет пољопривредника и грађана, нису могли да прославе победу и констатују како је циљ остварен.

Једноставно, од стране „дубоке државе“ или „система“ искључени су из „главног тока“, означени као „популисти“, што је довољно да буду „дисквалификовани“.

Сличан покушај приликом осигуравања математичке већине биће усмерен и против Герта Вилдерса. „Главни ток“ политичких процеса у западним земљама наставља да тече пројектованим „коритом“, истина некада спорије од планираног, али без меандрирања. У том контексту, европске државе постају и својеврсно експериментално поље за спровођење нових стратегија и политика.

Формално, притисак на холандске сељаке вршен је због „зелене агенде“. Као што је један од учесника илустративно објаснио – краве испуштају „гасове“, екстремно загађују околину, зато од те производње треба одустати. Холандија је пољопривредна велесила у глобалним размерама, са извозом од преко 120 милијарди евра годишње.

Ради упоређивања треба навести податак да је извоз холандске агроиндустрије еквивалентан двоструком номиналном бруто друштвеном производу Србије!

У тој рачуници месо и месне прерађевине су на трећем месту по значају, млеко и млечни производи на четвртом.

Колико се исплати уништавати сточни фонд и расељавати сељаке? Ни у самој Холандији не мањка утицајних коментатора који наглашавају да је овај план заправо почетак „великог ресета“ (Ева Флардингенбрук, на пример). Подразумева се, „великог ресета“ у најнегативнијем могућем смислу, као идеје о организановом колапсу светске економије након којег ће управљање глобалним процесима преузети узак круг људи окупљен око организација попут Светског економског форума.

Очекивано, и они су моментално дисквалификовани као „теоретичари завере“. Исто је „пришивено“ и Доналду Трампу, који је јавно подржао протесте холандских пољопривредника. Расправа о „великом ресету“ је сасвим друга тема, но у једном делу се, без обзира на све те приче о „теоријама завере“ дотиче протеста холандских пољопривредника.

Производња хране, наиме, постаје скупа. Претпоставке су да ће бити још скупља. Поготово у богатим западним државама, које обилато субвенционишу овај сектор. Само ЕУ издваја преко 60 милијарди евра годишње за ту намену.

Исплати ли се то ако је могуће увозити неке намирнице по многоструко нижој цени? Рецимо говедину из јужноамеричког региона!? Прехрамбена безбедност јесте значајна, али се њена дефиниција новим тумачењима може „минимализовати“. Прехрамбена безбедност тиче се „минимума“ неопходног за успостављање баланса на тржишту и нужних резерви, никако субвенционисања великих произвођача који приходују милионе од извоза.

Привремено, део сељака остаће без посла, али та радна снага свакако ће бити усмерена ка далеко профитабилнијим индустријским гранама, које доносе још већи профит, а не морају се субвенционисати.

Прича о неопходности одржавања села и субвенција које поред осигуравања прехрамбене безбедности чувају социјални мир одлази у историју, у неолибералној матрици тога нема. Чак је у том оквиру индивидулани произвођач, што би се на Балкану рекло газда, у много чему независан и самосталан, претња систему, он успорава „главни ток“. Систем подстиче зависност и несамосталност.

Истовремено, светска популације се увећава, тај тренд трајаће до половине века. Отуда и пласирање наручених закључака како човечанству предстоји „време глади“, „епоха несташица“ и „немогућност прехрањивања“. Како решити ствар? Једноставно!

Узгој јестивих инсеката десет пута је јефтинији од производње меса. За продукцију килограма инсеката потребно је 2 килограма хране, за произодњу исте количине меса четири пута више. Или рецимо, за добијање 1 килограма протеина у говедарству треба 20 килограма биљака, у свињогојству 8 килограма, а код инсеката то је само 2 килограма.

Појести 5 скакаваца еквивалентно је уносу протеина из говеђе шницле или се барем тако тврди у новопубликованим експертизама. Органски инсекти заузимају и мањи простор, за производњу тог килограма протеина неопходно је само 5 до 15 м². При томе, производња инсеката ствара 100 пута мање гасова стаклене баште. Инсекти су и бољи извор витамина, омега масти и минерала, а имају низак ниво масти холестерола.

ЕУ већ испитује потенцијалну примену узгоја инсеката што се наводи у прегледном документу Европске комисије за период 2020 – 2030. година. За сада, постављена су извесна ограничења, но куда ће овај процес кренути након 2030. године тек ће се видети. Јер, ту се сада укључују актери који детерминишу „главни ток“.

Нижи трошкови производње значе и веће профите за инвеститоре. А када је о инвеститорима реч, ту неће бити индивидуалних произвођача, они око тога ионако немају никаквог искуства, тржиште хране у потпуности преузимају моћне мултинационалне корпорације и крупни капитал. У преводу – Светски економски форум и екипа из Давоса.

Обрачун са пољопривредницима, а пре свега са узгајивачима стоке почео је у Холандији и због дугорочних интереса мултинационалних компанија које контролишу ланце снабдевања и креирају будућност света, али и због промене унутрашње социјалне структуре. Корист од овога је вишеструка.

Са једне стране, милијарде евра садашњих буџетских субвенција остаће за друге намене, технологија узгоја и прераде инсеката омогућиће доминацију тржиштима, а добит ће се повећати до неслућених висина.

Са друге стране, у причи неће бити независних и самосталних понуђача који удруживањем могу правити и политичке проблеме. Уместо независних појединаца и њихових задруга постојаће зависна радна снага којом ће манипулисати корпорације. „Главни ток“ наставља пројектованим „коритом“, у Давосу ће сви бити срећни и задовољни.

Задовољства неће бити међу сељацима, пољопривредницима који ће још неко време пружати отпор. Или више неће пружати отпор!? То ће већ зависити од читавог низа дешавања након последњих парламентарних избора. Тек, илустративни примери који су коришћени за објашњења о „крављим гасовима“ и нарушавању животне околине нису и права образложења због чега се све ово ради.

Ова прича има и своју позадину. Део те позадине јесте и Марк Руте чију каријеру сада мора да спашава НАТО. Ем се показао као максимално лојалан визијама крупног капитала и Светског економског форума, а чије интересе суштински штити и НАТО, ем тај део глобалне елите више нема на кога да игра у Холандији. А заиграли су се претходних година баш много.

У контексту тих великих игара, Холандија је чак послужила и као својеврсно „огледно добро“. Да је ова „конструкција“ олако прошла у Холандији која је пољопривредна велесила, колико би времена требало да се примени и другде? Рецимо у источноевропским земљама, периферизованим од стране ЕУ и са институцијама готово па у потпуности „окупираним“ кадровима „давоске елите“!?